Foto: N. Raus
Pomeranje održavanja neke manifestacije za samo pola sata ne bi bila neka naročita vest ili skandal da nije u pitanju pomen streljanim Kragujevčanima u Šumaricama koji se već šest decenija u formi Velikog školskog časa održava kod Spomenika streljanim đacima.
Onda se pojavila i informacija da je Veliki školski čas „skraćen” na 30 minuta, naravno bez zvaničnog objašnjenja. Odmah je stiglo i ono – predsednik Vučić ne sme da zakasni na sastanak sa „velikom petorkom” a voleo bi i da oda počast streljanima.
Posle dvodnevne bure gneva Kragujevčana i strahovitog pritiska javnosti, kako Danas nezvanično saznaje, odlučeno je da se samo trajanje Velikog školskog časa „ne krati” ali ne i da li će početi kao i uvek u 11 sati. Vaga se, ali je ishod neizvestan, kaže naš izvor iz Skupštine grada.
Počelo je juče, prepodne, kada je iz Odeljenja za komunikacije Grada Kragujevca samo stiglo nemušto saopštenje da: „Spomen park Kragujevački oktobar i grad Kragujevac obaveštavaju javnost da će u subotu 21. oktobra, Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski gospodin Jovan uz sasluženje sveštenika šumadijske eparhije služiti moleban kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u 10 sati. Veliki školski čas, na kome će biti izvedena poema „Šum, Šumarice” pisca Darka Cvijetića u režiji Marka Misirače, počeće u 10 sati i 30 minuta”.
Prvi je reagovao kragujevački Portal „Pressek” koji je pitao Skupštinu grada i Spomen park zbog čega se pomera vreme manifestacije koja se od 1964. godine održava uvek i tačno u 11 sati. Nisu dobili odgovore.
No, gradom se brzinom svetlosti zahvaljujući uvek usijanim društvenim mrežama proneo glas „da je to zbog Vučićevog hitnog sastanka u podne u Beogradu”. Odmah su krenuli i komentari tipa: „gamad smo koja gamiže po dnu i koju treba gaziti”, „dobro je da su bar datum pogodili”, „kome je tako nešto uopšte palo na pamet?”, „bezobrazluk”, „sramota”, „ta bruka će mnogo da ih košta”, „zbog Vučića – to je najveće poniženje Kragujevčana” duhoviti – „pa, logično je jer ni jedan SNS-ovac ne može da izdrži u školi duže od 30 minuta, ni na jednom času pa ni na Velikom u Šumaricama ”…
– U ime streljanog dede, neće moći. Kragujevčani, vidimo se 21. oktobra u Šumaricama u 11 sati kao i uvek, pozvala je preko društvenih mreža jedna Kragujevčanka, poput mnogih drugih sugrađana.
Drugi su ga u komentarima i zgražavanju uporedili sa beogradskim Sajmom i upitali se „da li se poslednji put održava?” ili „da li će se više, uopšte i održavati”.
– Verovatno je to naredba iz Nemačke a sprovode je ljoticevci sledbenici Marisava Petrovića koji vladaju gradom….To se ne sme dozvoliti… Jasan im je cilj, ukidanja Velikog školskog časa i Spomen parka, premeštanje grobnica zarad izgradnje i prodaje placeva i stanova, smatra jedan od učesnika ankete Danasa.
Direktorka Spomen parka, koji je organizator Velikog školskog časa u Šumaricama Marijana Stanković je na bolovanju.
– Da se održavanje Velikog školskog časa pomera za pola sata, kao i da se on skraćuje za 15 minuta saznali smo u ponedeljak, 16. oktobra. Nije bilo zvaničnog obrazloženja zbog čega. To je centralna manifestacija naših Oktobarskih svečanosti i tog dana imamo goste iz inostranstva, na primer iz Švedske i sada čitava naša satnica organizacije „pada”. O suštini i smislu samog događaja da i ne pričamo, kaže izvor Danasa iz Muzeja „21. oktobar”.
Takođe, nezvančno, Danas je dobio potvrdu od dela umetničke ekipe koja priprema poemu „Šum Šumarice” da im je u ponedeljak rečeno da će Veliki školski čas biti skraćen za 15 minuta. Ni oni nisu dobili zvanično obrazloženje, nezvanično su pomenute „Vučićeve obaveze” i „neki sastanak”.
Oni su nadležnima odmah preneli svoj „utisak” da kragujevačka javnost „tako nešto” neće „baš dobro i lako da primi”. Bili su pravi, i nije.
Danas je kontaktirao i autora poeme koje je literarni predložak za Veliki školski čas, pisca Darka Cvijetića koji na sve ovo nije imao nikakav komentar.
– Ja sam ipak samo gost i nije mi to jasno, bio je Cvijetićev džentlmenski odgovor na Danasovo pitanje o nescenskom „štrihovanju” njegovog dela.
Da se Kragujevčani sa posebnim pijetetom odnose prema svim oktobarskim žrtvama, i takav odnos se prenosi sa generacije na generaciju, za Danas podseća i Dalibor Jekić, narodni poslanik Stranke slobode i pravde.
– Veliki školski čas je manifestacija koja nas podseća na nevino stradale naše sugrađane. Slobodno možemo reći da je to rana koja nikad nije zacelila. Ako neko sve ovo zna nikad nije smeo ni da pomisli da nešto što traje blizu šest decenija sme da dira, a to je da Veliki školski čas počinje tačno u 11 sati i da traje 45 minuta koliko i jedan pravi školski čas, kaže on.
Kao i svi građani i on kao narodni poslanik obavešten je da će ove godine moleban početi umesto u 10:30 u 10 sati, a da će Veliki školski čas početi umesto u 11 pola sata ranije.
– Takođe, kako nezvanično saznajemo poema neće trajati 45 minuta nego između 30-35 minuta. Nedopustivo je da se ova manifestacija skrnavi zbog bilo koga u ovoj državi jer nije stavio na vreme u svoj prioritet da prisustvuje sećanju na ovaj tragičan događaj. Promenile su se mnoge vlasti u poslednjih 60 godina, ali nikom nije palo na pamet da menja satnicu. Po ovako sramnoj odluci vidimo da vlasti Srpske napredne stranke nije ništa sveto, zaključuje Jekić.
Da niko nije pomerao tajming i trajanje Velikog školskog časa, ni Tito, Milošević…, podseća i etnolog Borivoje Radić, koji je proveo decenije kao zaposlen u kragujevačkoj kulturi ali napominje da je njegovog zloupotrebljavanja bilo i pre.
– Pomeranje termina odrzavanja Velikog školskog časa iznenadilo je kragujevačku javnost. Jos više zbunjuje činjenica što se iz saopštenja o odlaganju ne vide razlozi za odlaganje. Veliki školski čas ima višedecenijsku tradiciju i to je komemoracija poznata ne samo u Srbiji već i u čitavom regionu. I posle toliko godina ustaljenog termina održavanja, koji je vezan i za vreme trajanja časa (45minuta) i za početak časa (11 sati), nekome pada na pamet da to promeni, kaže on.
On podseća da je samo jedanput odrzan Veliki školski čas a da to nije bilo 21. oktobra, ali je i tada bio u 11 sati.
– To je bilo vreme kad je Srbija bombardovana i kad su ondašnje vlasti smatrale da ono što nam se tada dešavalo treba porediti sa tadašnjim dešavanjima. I tada su mnogi smatrali da je to u najmanju ruku neprimereno. Mi smo inače narod koji za sebe smatra da čuva i neguje tradicionalne vrednosti, ali uvek ispadne da to činimo selektivno i uglavnom onda kad nam to odgovara. To se i na ovom primeru jasno pokazuje, zaključije Radić.
Da se najtragičniji događaj u istoriji grada Kragujevca se obesmišljava kako bi se uklopila satnica predsedniku Republike smatra i Nikola Nešić, narodni poslanik stranke Zajedno.
– Sećanje koje se od 1964. godine održava u Šumaricama ima tri simblolike: mesto, vreme održavanja školskog časa i trajanje tog poslednjeg časa. Pokušaj da dva od tri simbola promene je uvreda za žrtve, za sve moje sugrađane i za celu Srbiju. Kakvu je poruku poslao svima koji su u organizaciji događaja i svim Kragujevčanima, ali i kakvu je poruku poslao „velikoj petorci” gde ne sme da zakasni tih pola sata? Da li se zbog pola sata vremena predsednika odričemo sećanja, identiteta i istorije?, otvoreno pita Nešić, javno apelujući još jednom da se „hitno vrati satnica Velikog školskog časa”.
Profesor filozofije Saša Milenić, već godina se ne bavi politikom ali predaje u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, školi iz koje su Nemci tog 21. oktobra 1941. godine odveli đake i profesore na streljanje.
– Zajednice svoj integritet grade i na ritualima, simboličkim tradicijama, nekad vezanim za doba godine, datum, ponekad za tačan minut, čak sekund, kao novogodišnja zdravica, na primer. Za Kragujevčane je Veliki školski čas upravo jedan takav kultni topos i s njegovom se kodifikacijom nije igrati, ističe on.
Međutim, i po njemu, navodne korekcije u satnici svedoče protiv teze o nepoštovanju tradicije.
– Naprotiv, organizator je svestan nasleđenog koda i važnosti norme. Vidi se to po mikro zazorima, minijaturnim odstupanjima, finom štelovanju vremena, za koje se htelo da prođe nezapaženo. Ali, avaj, mangupi su ga uhvatili sa rukom u tegli, i sad dižu dževu: skrnavljenje!, kaže Milenić, pokome se „ne zna se šta je gore: pretrajalost vlasti, koja neće da ode i umre, ili vehementni (žestok, plah, vatren, strastan, neobuzdan, žustar – lat. prim.prev.) oponenti na svakom koraku, od kojih ne može da živi”.
– Izgleda, svakoj dugogodišnjoj vlasti jednom dođe taj veliki čas, kad ljudima dojadi i prosto više ne mogu da je gledaju. Tad se maliciozno negoduje i kad pristojno kaže „Dobar dan”, a kamo li kad dira u varoški red, završava Milenić svoju izjavu za Danas.
U svakom slučaju barem po reakcijama Kragujevčana koje se ne smiruju već puna dva dana ovakvo nepoštovanje mrtvih i nevinih žrtava i njihovo (zlo)upotreba i „uklapanje” u „satnice” i „obaveze” ma čije one bile neće dobro da se odrazi na „ugled” i „rejtnig” onog kome je palo napamet da „dira” Veliki školski čas, ma ko on (ne)zvanično bio.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
