Aleksandar Vulinfoto BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV

Imenovanje Aleksandra Vulina za direktora BIA izazvalo je negativne reakcije stručne javnosti i komentare pune podsmeha na društvenim mrežama.

Iako se o njegovoj novoj poziciji spekulisalo nakon aprilskih izbora, vest o njegovom postavljanju na čelo najvažnije bezbednosne agencije u Srbiji dočekana je sa nevericom. Vulin niti je stručan, niti kvalifikovan, poprilično je kompromitovan jer je bio upleten u diplomatske skandale u vezi sa prislušnjivanjem, ne dolazi iz bezbednosnih struktura već je predsednik političke partije… samo su neki od razloga koji ne idu u prilog novom direktoru BIA.

Momir Stojanović, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije, kaže za Danas da je izbor Vulina za direktora BIA – uvreda i poniženje za svakog časnog i profesionalnog pripadnika BIA.

– Ako se pak BIA poslednjih godina odrekla svojih zakonskih nadležnosti na zaštiti bezbednosti zemlje i pretvorila u instituciju zaštite lika i dela predsednika Republike, onda je izbor Vulina pravi – ističe Stojanović.

Na pitanje šta misli o praksi da se na čelne pozicije bezbednosnih službi postavljaju predsednici ili članovi partija, naš sagovornik kaže da se to dešava u nezrelim i nedemokratskim društvima, u kojima je lojalnost i odanost ispred struke.

– U autokratskim društvima na, čelu službi i ministarstvima sile se postavljaju najodaniji ljudi bez obzira na kvalifikacije i stručnost – poručuje Stojanović.

Imenovanje Vulina za direktora BIA, advokat Božo Prelević vidi kao zasluženu kaznu za kolektivan gubitak memorije.

– Ujedno, on je veliko pojačanje svima koji bez njega ne mogu. Sa te pozicije, on bi mogao da objasni Srbiji koliko je teško predsedniku sa nama ovako nezahvalnima, a i mogao bi da kontroliše tokove roba od značaja BIA – kaže Prelević.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA), pravna naslednica ozloglašenog Resora državne bezbednosti (RDB), formirana je u julu 2002. godine.

Poslednji direktor RDB-a ujedno i prvi direktor BIA bio je Andreja Savić, čovek koji je celu dotadašnju profesionalnu karijeru proveo u MUP-u i Institutu bezbednosti, naučno-istraživačkoj instituciji pri tadašnjem Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova SFRJ.

Savić je bio postavljen na ovu poziciju nakon pobune Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine, čiji je jedan od osnovnih zahteva bila smena tadašnjeg dvojca koji je rukovodio službom, Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića. Savić je smenjen svega mesec i po dana pre ubistva Zorana Đinđića, a na njegovo mesto imenovan je Miša Milićević, dugogodišnji radnik službe. On je bio na čelu BIA u vreme ubistva Đinđića, ali i tokom vanrednog stanja i akcije Sablja koja je usledila kao odgovor države.

Ipak, očekivano, njegov mandat okončan je nakon promene vlasti. U martu 2004. godine za direktora BIA postavljen je Rade Bulatović koji je do tog trenutka obavljao funkciju savetnika za nacionalnu bezbednosti predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

Sa krajem Vlade u kojoj je DSS imala predsednika okončan je Bulatovićev mandat. Sa novom Vladom, u kojoj je kontrolu preuzela Demokratska stranka, i BIA je dobila novog šefa. Saša Vukadinović, dotadašnji načelnik Uprave za izvršenje zavodskih sankcije, postavljen je na njeno čelo. Pre toga, sedam godina je bio načelnik policijske uprave u Kruševcu.

Ponovo, sa promenom vlasti promenio se i direktor BIA. Prvi direktor službe nakon dolaska SNS-a bio je Nebojša Rodić, koji je do tada bio generalni sekretar predsednika Tomislava Nikolića.

U oktobru 2013. godine nasledio ga je advokat Aleksandar Đorđević, koji se još od studentskih dana poznavao sa tadašnjim prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.

U maju 2017. godine zamenio ga je Bratislav Gašić, koji je donedavno bio na funkciji direktora BIA.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.