Zašto samo roditelji đaka u osnovnim školama mogu da se žale na rad nastavnika, ali ne i u srednjim?

Cilj je, kako je rekla, da se vrati međusobno poverenje nastavnika i roditelja.

– Zbog izmenjenog odnosa roditelja prema nastavnicima, za koje su verbalizacije često neadekvatne, „on slabo zna, on nije autoritet, nisam siguran da ima šta od njega da naučiš“, dete više nema autoritet u nastavniku. I mi ovim merama, kroz ove pravilnike pokušavamo da zapravo zbližimo roditelje i nastavnike da razgovaraju o svim problemima kako bi slali iste poruke detetu – objasnila je ministarka prosvete za televiziju Prva.

Prethodno, Đukić Dejanović je govorila da je zajedništvo roditelja i nastavnika tendencija koja treba da bude shvaćena kao dobronamerna, zbog čega se nameće pitanje zašto odredba koja omogućuje da najmanje 50 odsto roditelja može da uputi prigovor na rad nastavnika i stručnih saradnika nije ubačena i u Pravilnik o ocenjivanju u srednjem obrazovanju.

„Imali smo u vidu uzrast dece u osnovnim i srednjim školama i rukovodili smo se činjenicom da u srednjim školama postoji direktniji odnos između nastavnika i učenika i da se primedbe rešavaju u neposrednoj komunikaciji“, odgovaraju iz Ministarstva prosvete zašto se, po mnogima sporna odredba, nije našla i u praviliku koji reguliše ocenjivanje u srednjem obrazovanju.

Zanimljivo je da prosvetna vlast u ovom slučaju nema zamerke ako postoji neposrednja komunikacija između đačkih roditelja i nastavnika, a upravo se to, sudeći po izjavi ministarke koju je preneo Blic, pokušava sprečiti u osnovnim školama.

– Ako se to dogodi da preko 50 odsto roditelja jednog odeljenja ima takav stav (primedbu na rad nastavnika prim.aut.), moramo sprečiti one individualne komunikacije nezadovoljnih roditelja i moramo napraviti, i to smo učinili ovim podzakonskim aktom, jednu proceduru, kakvo je postupanje u tom slučaju – kazala je Đukić Dejanović.

Kako je Danas pisao, novo rešenje predviđa da se primedba na rad i ocenjivanje nastavnika koju podrži većina roditelja zvanično zavede i preko predstavnika u savetu roditelja uputi odeljenskom starešini, o čemu on obaveštava „prozvanog“ nastavnika, nadležno stručno veće i direktora škole.

Stručno veće potom svoje mišljenje dostavlja direktoru škole, koje on razmatra zajedno sa stručnim saradnikom i sekretarom i donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju primedbi roditelja.

Ukoliko je žalba osnovana, direktor, stručni saradnik i sekretar izrađuju plan pojačanog instruktivno-pedagoškog uvida u rad nastavnika i predlažu mere za otklanjanje nepravilnosti i unapređenje njegovog rada.

Ako je primedba odbijena, roditelji imaju pravo da se žale školskoj upravi, koja je organizaciona jedinica Ministarstva prosvete.

Po sličnoj proceduri se postupa ukoliko postoji žalba na rad psihologa i pedagoga, ali samo u osnovnim školama dok su stručni saradnici koji rade u srednjim školama ovim zaobiđeni.

Kako saznaje Danas, zajedničke primedbe na novi Pravilnik uputili su Društvo psihologa Srbije i Pedagoško društvo Srbije, ali niko od predstavnika ovih organizacije koje smo kontaktirali nije želeo da obelodani dopis upućen Ministarstvu prosvete.

Nezvanično smo saznali i da je za sutra (sreda) zakazan sastanak sa predstavnicima ova dva strukovna udruženja, ali iz Ministarstva do objavljivanja ovog teksta nismo dobili potvrdu da će se taj sastanaka održati.

Svoje primedbe prethodno je uputio Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, koji je zatražio i povlačenje člana pet u Pravilniku o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju.

Takav zahtev izneo je i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije.

Od četiri reprezentativna sindikata obrazovanja čiji su predstavnici bili na sastancima kada je rađen Pravilnik, jedino je protiv člana pet bio GSPRS „Nezavisnost“.