Dragoljub Gagričić (60), novinar iz Nove Varoši , dobitnik je značajnog novinarskog priznanja. Reč je o nagradi „Zlatni tekst“, koja je Gagričiću nedavno uručena u Velikoj Plani na ovogodišnjem Festivalu novinara o selu i poljoprivredi „Selo pres“, organizovanom pod pokroviteljstvom Udruženja sela Srbije „Zavičaj“. Laskavo priznanje novovaroškom novinaru dodelile su kolege za višedecenijsko, objektivno, pravovremeno i edukativno pisanje, sa posebnom pažnjom na afirmisanju seoskog života.
– Nagrade podstiču, obavezuju, opominju. Ova nagrada mi je posebno draga jer nije dodeljena po nekom ključu ili od političko-interesne grupe, već od kolega, znalaca zanata, od kojih većinu i ne poznajem, niti smo se ikada sreli, sem na stupcima štampe i pred čitaocima, kaže o nagradi Dragoljub Gagričić.
– Nikad se nisam stideo seljačkog porekla i opanaka, pa otuda i moja privrženost seoskom životu, ali ne i pristrasnost. Zato zavičaju i sve dugujem. I kad god su mi redakcijski zadaci dozvoljavali, u trci za životom i novinarskim obavezama, bežao sam u selo, što dalje od gradskog politikanstva, čaršijskog i ćiftinskog moralisanja. U selu su me uvek čekali majdani publika, ističe laureat.
Pune četiri decenije Gagričić piše reporterske zapise iz nedođija, ali i seoskih pitomina, puteva, ćuprija, o neimarskim puduhvatima entuzijasta, reportaže o ljudima, sudbinama i ćudima, zanimljive priče o poštovaocima tradicije i običaja, čuvarima svetinja i baštine, radostima, svakodnevici, ali i gorkom životu ljudi na selu..
– Iz ispovesti mojih sagovornika vrcale su mudre dosetke, reči i proceđene i prosejane, dukata vredne, primerene svakom trenutku života i vremenu, po(r)uke lukave i pronicljive. Ti izbrušeni dragulji na vrelima narodnog života – sami se kitili naslove i otvarali novinske tekstove – veli Gagričić i upozorava da smo danas svedoci osiromašenog, krajnje pojednostavljenog jezika mladih, svedenog na minimum izražajnih mogućnosti, ali i punog poštapalica, fraza, uličnog žargona. On smatra da se mnogi, čak i naše kolege, iz neznanja i skorojevićkih manira, stide prošlosti, svojih korena, predaka, zavičaja, govora, tradicije, običaja i pesme, a i da je obaveza pripadnika „sedme sile“, ali i prosvetnih i kulturnih radnika i čitavih generacija koje pamte ono što je stvorio narod i što je nastalo na vrelu vere, narodnih običaja, patrijarhalnog, zadružnog i seoskog života – da potomstvu prenese u nasleđe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
