"Žene u Srbiji obrazovanije od muškaraca, ali se teže zapošljavaju, manje su plaćene i lakše dobijaju otkaz" 1Foto: M. M. Stevanović

– U Srbiji je za 180.000 više žena nego muškaraca, duplo više njih se upiše na fakultet svake godine, ranije završe visoku školu, obrazovanije su, ali se teže zapošljavaju, manje su plaćene i lakše dobijaju otkaz – navela je Tatjana Jokanović, viša savetnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na konferenciji o projektu “Ravnopravnost ne može da čeka”, koju organizuje Fondacija Ana i Vlade Divac.

Jokanović je istakla da Poverenik dobija sve više pritužbi koje se odnose na diskriminaciju na tržištu rada i da je čest slučaj da žene posle porodiljskog odsustva budu prebačene na niže radno mesto.

– Tako imamo situaciju da društvio zapravo kažnjava žene zbog materinstva – naglasila je Jokanović.

Na konferenciji je predstavljeno istraživanje „Socijalni koreni rodne diskriminacije u Srbiji“, koje je sprovedeno u osam opština u Srbiji, a sa ciljem da se identifikuju i objasne mehanizmi uticaja rodnih uloga, stereotipa i predrasuda o ženama na tržištu rada. Kako je rekla koautorka istraživanja Dušica Stojadinović, nepovoljan položaj žena na radu dobim delom je posledica stereotipa da je mesto žene u kući i da je roditeljstvo njena primarna uloga.

Napomenula je da je javni sektor povoljniji za žene i ostvarivanje radnih prava nego privatni, gde inspekcije rada nisu dovoljno uključene.

– Jedan od većih problema koji se ispoljio je to što žene nisu osnažene da prijave diskriminaciju, pa pristaju na bilo kakve uslove rada – istakla je Stojadinović.

O tome koliko diskriminacija na radu nepovoljno utiče ne samo na zaposlene nego i na poslodavce, govorila je Katarina Jovčić, koautorka vodiča za zaposlene i poslodavce „Mentalno zdravlje i radno okruženje“. I diskriminacija i mobing se negativno odražavaju na mentalno zdravlje, a žene, koje mogu biti višestruko diskriminisane, jesu najranjivija grupa.

– Loše i driskriminatorsko radno okruženje dovodi do ozbiljnijih psihičkih problema, do psihosomatskih poremećaja, anksioznosti, depresije, nestabilnosti u svakodnevnom funkcionisanju. Problem je što žene veruju da su same krive za takvu situaciju i što imaju osećaj da s njima nešto nije u redu.

Fondacija Ana i Vlade Divac je pokrenula i prvu Akademiju za rad, ljudska prava i rodnu ravnopravnost, koju je dosad pohađalo 15 polaznika i polaznica.

Rodna ravnopravnost u lokalnim sredinama

Na početku konferencije govorila je i posebna savetnica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Katarina Štrbac. Ona je istakla da će Ministarstvo, nakon donošenja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost, nastaviti sa obilaženjem upravnih okruga i nacionalnih saveta kako bi uvideli koliko su uspeli u proteklih godinu dana da donesu svoje lokalne planove. Pozitivan primer je opština Pirot, koja je usvojila Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost, a jedan od glavnih ciljeva je veće učešće žena u javnom i političkom životu i iskorenjivanje ekonomske nejednakosti između žena i muškaraca.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.