Kakve veze imaju najjeftiniji hleb i struja sa najskupljim dizelom?

Od početka rata u Iranu i nove krize u najavi, cena nafte konstantno oscilira, ali je poslednjih dana uglavnom na preko 100 dolara po barelu.

Ova kriza uzdrmala je mnoge zemlje, pa tako i Srbiju i region, gde su cene goriva naglo porasle.

Ove nedelje, do 27. marta cena dizela u Srbiji košta 212 dinara, što je oko 1,8 evra, dok je cena benzina 188 dinara za litar.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da ako pogledamo današnje cene, dizel bi prema tržišnim uslovima koštao 270 dinara, a da građani plaćaju 212 zahvaljujući merama Vlade.

Te mere države predstavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom nedavnom obraćanju.

On je prvenstveno objasnio da država godišnje prikupi oko dve milijarde evra od akciza za naftu, što je najveći akcizni prihod.

Međutim, država je zbog obuzdavanja skoka inflacije, sada bila prinuđena da smanjuje te akcize.

„Mi po zakonu imamo pravo da smanjimo do 20 odsto, ali pronašli smo u Zakonu o trgovini mogućnost da smanjujemo i više od 20 odsto“, poručio je Vučić.

Država je, prema rečima predsednika, akcize uz tih 20, spustila za još 40 odsto, odnosno kumulativno za oko 60 odsto.

Vučić je priznao i da je cena nafte u Srbiji skuplja nego u regionu, ali uz jedan dodatak.

„Kod nas je nafta uvek bila skuplja nego u regionu zato što je struja bila jeftinija, zato što je gas jeftiniji, zato što je hleb najjeftiniji u regionu i tako dalje“, naglasio je.

Koliko su cene goriva u Srbiji više u odnosu na druge zemlje regiona, najbolje se vidi na primeru sada tokom krize.

Naime, u Hrvatskoj je evrodizel sa 1,55 evra poskupeo na 1,73 evra uz mere države, dok bi bez vladinih mera cena bila 1,86 evra.

Cena goriva u Crnoj Gori prošle nedelje, umesto za 31 cent, porasla je za samo četiri centa.

Tako je cena dizela iznosila 1,54 evra umesto 1,81 evro, a litar benzina 1,51 evro umesto 1,68 evra.

Ako se uporedimo sa ove dve zemlje regiona, vidimo da je trenutna cena dizela bez reakcije države u Hrvatskoj 1,86 evra, dok je u Crnoj Gori prošle nedelje bila 1,81 evro. S druge strane, Srbija trenutno ima istu cenu od 1,8 evra za litar dizela, ali uz primenu najvećeg dozvoljenog smanjenja akciza.

To znači da je uz velike i oštre mere države, cena dizela u Srbiji približna tržišnim cenama ovog derivata u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok bi bez tih mera cena dizela u Srbiji iznosila 2,3 evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović za Danas objašnjava da se cene energenata u svetu, pa i kod nas, određuju prema određenim formulama i paritetima koji se određuju na osnovu energetske vrednosti jedinice nekog energenta.

„Potrošači mogu da biraju koji će energent koristiti u skladu sa svojim preferencijama i sagledavanjem šta im je najisplativije. Prema tome, vezivati cenu nafte kao previsoku za cenu gasa i električne energije kao preniske nema smisla, upravo zbog preferencija korisnika“, ukazuje on.

Kako dodaje, posebno nema smisla vezivati je za cenu hleba i to onu koju država strogo kontroliše.

„Vrlo je bitno ono što se nekada davno povremeno objavljivalo, a to je struktura cene derivata. Nažalost, sada se takvi podaci ne objavljuju, pretpostavljam da određeni mediji ne bi širili nezadovoljstvo među građanstvom“, poručuje.

Filipović objašnjava na prostom primeru kako se cena formira.

„Ako je ukupna maloprodajna cena derivata, recimo, 100 dinara, cena rafinerijskog proizvoda (cena derivata na izlazu iz rafinerije ili proizvođačka cena) je samo 35 do 38 dinar. Na to ide trošak prevoza, marža distributera i dolazi se do samo 42 ili 45 dinara, a možda i manje. Sve ostalo do 100 je država, preko poreza i akciza“, objašnjava on.

Filipović navodi da je državi najlakše da kupce derivata (kao i pušače, kupce alkoholnih pića, potrošače struje…) oporezuje koliko god joj treba.

„Ona to radi, umesto da se napokon uvede pravičan poreski sistem koji će prvo snimiti, a potom oporezovati nenormalno uvećana bogatstva ‘prijateljskih’ kompanija i pojedinaca bliskih vladajućim strukturama ili koji će progresivno oporezivati drugu, treću, četvrtu… nekretninu“, poručuje.

On napominje da ljudi, čak i manje bogati od domaćih tajkuna, ulažu viškove kapitala kojim raspolažu gotovo isključivo u kupovinu nekretnina.

„Što za iznajmljivanje ili za ‘parkiranje’ kapitala i očuvanje njegove vrednosti. I to je razlog što cene nekretnina stalno rastu uprkos sve manjem broju stanovnika Srbije“, zaključuje Filipović.

S druge strane, ekonomski analitičar Bogdan Petrović za naš portal kaže da je Vučić samo delimično u pravu, jer je gorivo bilo skuplje nego u BiH i Severnoj Makedoniji.

„Međutim, ako pogledamo Hrvatsku, tek u poslednjih nekoliko godina gorivo kod njih je postalo značajno jeftinije nego kod nas. Pre izbijanja krize, cena dizel goriva Hrvatskoj je bila 1,46 evra dok je kod nas bila 25 do 30 evrocenti viša“, podseća on.

Pored toga, kako dodaje, do izbijanja ove krize, nikada cena goriva u Srbiji nije bila skoro 50 odsto viša nego u Severnoj Makedoniji i BiH.

„Država je u proteklih 13 godina vlasti Srpske napredne stranke više puta povećavala akcize na gorivo mimo rasta inflacije, pa se tako i pojavio toliki jaz između nas i susednih država“, ukazuje Petrović.

On pojašnjava i da visina akcize na goriva nije ni na koji način povezana sa visinama akcize za struju i prirodni gas, a da tek nikakve veze nema cena hleba sa akcizom za gorivo.

„Indirektno, ipak, postoji nategnuta veza, jer se nekako budžet mora popunjavati, pa je onda naša država izabrala da povećava akcizu na gorivo, a ne akcizu na struju. Inače, akcizu na struju od 7,5 odsto je upravo uveo Aleksandar Vučić“, naglašava naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, Srbija bi mogla mnogo pravednije da „uteruje“ porez na dohodak građana, odnosno godišnji porez, tako što bi ukinula poreske olakšice za ulaganja u alternativne investicione fondove.

„To bi bilo pravedno i celishodno, a ne da se budžet popunjava previsokim akcizama, koje teraju građane iz pograničnih područja da kupuju gorivo u susednim državama“, poručuje Petrović.

On podseća da se pre krize i stanovnicima Beograda isplatilo da stave u prtljažnik tri kante od po 20 litara goriva i da odu do BiH da sipaju gorivo i pritom uštede 50 evra.

Što se tiče Vlada u Crnoj Gori i Hrvatskoj, on kaže da je činjenica da su i oni morali da smanje akcize kako ne bi došlo do velikog udara na inflaciju.

„Međutim, to samo pokazuje koliko je nivo akciza u Srbiji bio previsok“, zaključuje Petrović.