Atanacković: Rast plata u javnom sektoru može značiti pad u privatnom

Ovo je neuobičajeno s obzirom na iskustva iz prethodnih godina kada je situacija sa ekonomijom i budžetom bila mnogo bolja pa su se mnogo ranije obećavala značajna povećanja.

Kao zamena za to ovog puta, prema najavama predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, povećanja plata će biti „ne u velikom procentu kao ranijih godina“, ali ćemo „biti jedina zemlja, ne samo u okruženju već i u Evropi, koja će povećati plate uprkos krizi izazvanoj korona virusom“.

Prema projekciji MMF-a ove godine Srbija će zabeležiti pad BDP-a od 2,5 odsto, a sledeće rast od 5,5 odsto.

Da podsetimo, krajem prošle godine povećane su plate u javnom sektoru od osam do 12 odsto u zavisnosti od sektora, s očekivanjem da će ekonomija porasti za četiri i više procenata.

Umesto toga zbog pandemije korona virusa dešava se pad, pa smo se našli u situaciji da se plate i privreda kreću u različitim smerovima.

S predviđenim rastom sledeće godine, uz veliku neizvesnost kako upozoravaju stručnjaci i međunarodne finansijske institucije, postavlja se pitanje treba li i koliko povećanje plata država da obeća svojim zaposlenima.

Fiskalni savet se recimo slaže sa povećanjem plata u skladu sa inflacijom kako bi se zadržala kupovna moć, a to je prema predviđanjima oko dva odsto.

Da li predsednik kada govori o povećanju misli na to?

On je izjavio nakon razgovora sa misijom MMF-a da je Fond rekao da „ne bi trebalo da se povećavaju plate i penzije“ kao i da će dokazati da postoji prostor u budžetu za to i to bez povećanja javnog duga iznad 60 odsto BDP-a.

„To je naša suverena odluka, ali ja neću da mi nemamo podršku MMF. Ja hoću da odluku donesmo uz podršku MMF-a“, rekao je Vučić dodajući da će sa Fondom napraviti novi aranžman po isteku ovog.

Božo Drašković, saradnik Instituta za ekonomske nauke i profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, ističe da nije preporučljivo povećavati plate sada u vreme krize pošto se još ne stvarni ekonomski rezultat u ovoj godini niti znamo stanje u narednoj godini.

„Ipak postoji prostor u okviru zarada u javnom sektoru. Odavno se najavljuje uvođenje platnih razreda, ali toga još nema. U okviru javnog sektora u kom se nalaze zdravstvo, prosveta, ali i administracija, lokalna administracija, komunalna preduzeća, državna preduzeća imamo veliki raspon zarada. Ima priličan broj ljudi koji primaju minimalnu zaradu i kojima bi trebalo povećati plate, ali ne i onima sa visokim zaradama. S druge strane zdravstvo se nalazi pod pritiskom već skoro godinu dana i njima je opravdano povećati zarade i ne samo zdravstvenim radnicima već svima koji učestvuju u borbi protiv virusa“, napominje Drašković.

Prethodnih godina, pa i u ovoj, plate u privatnom sektoru su takođe rasle pre svega pod pritiskom velike migracije radno sposobnog stanovništva.

Da li će tako biti i sledeće godine veliko je pitanje.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, ukazuje da su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, što je anomalija.

„U drugim državama ljudi iz javnog sektora idu u privatni zbog većih plata, a kod nas obrnuto. Nemojte se igrati sa platama, jer bi povećanje plata u javnom sektoru moglo značiti čak i smanjenje u privatnom. Plate u privatnom sektoru se moraju zaraditi, ništa nije garantovano. Nakon povećanja plata za ovu godinu i pada BDP-a, ako se predviđa rast BDP-a u 2021. od 5,5 odsto, onda bi rast plata morao biti manji od toga“, napominje Atanacković dodajući da ovo ne važi za zdravstvo gde su potrebne dobre plate.