BIRN: Naslednica agencije Tanjug za devet meseci od ministarstava prihodovala 14,9 miliona dinara 1Tanjug Foto: N1

Novinska agencija Tačno d.o.o, koja je naslednica agencije Tanjug, za prvih devet meseci ove godine sklopila je ukupno sedam ugovora usluge medijskog praćenja aktivnosti ministarstava i na taj način prihodovala 14,9 miliona dinara, piše portal BIRN.

Ministarstvo finansija početkom septembra sklopilo je jedan od takvih ugovora, koji je vredan 1,92 miliona dinara.

BIRN piše da je to jedan od poslednjih ugovora koji je sa državnim institucijama potpisala agencija koja je po zakonu prestala da radi 31. oktobra 2015. godine, da bi u decembru 2020. godine, njene žigove kupila kompanija Tačno d.o.o u vlasništvu Radoice Milosavljevića, Željka Joksimovića i Manje Grčić, i u kojem je Jovana Joksimović glavna i odgovorna urednica.

Tanjug je i zvanično ugašen 9. marta 2021. godine.

Iako od 31. oktobra 2015. godine Tanjug zvanično „nije postojao“, od 2017. godine, pa do trenutka kada je kompanija Tačno otkupila njegov „brend“, ta novinska agencija je na osnovu ugovora o „praćenju rada“ državnih institucija prihodovala 33,45 miliona dinara.

Prema pisanju BIRN-a, takva praksa se nastavila i sa novim vlasnikom žigova agencije Tanjug – firmom Tačno, koja je „još bržim tempom“ nastavila da dobija unosne državne poslove.

Zajednička karakteristika ugovora koje je na javnim nabavkama dobijao Tanjug i ugovora koje sada dobija Tačno d.o.o. jeste da se, bez izuzetka, na nabavke javljao kao jedini ponuđač, te da su uslovi za dobijanje većine od ukupno 25 dodeljenih ugovora bili praktično identični.

Ukupna vrednost ovih ugovora od 2017. godine, pa do danas je 48,3 miliona dinara, odnosno, više od 400.000 evra.

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da su sve institucije koje su naručivale usluge „praćenja rada“, a na koje se javljala samo agencija Tanjug/Tačno, zahtevale da ponuđač ima „mogućnost objavljivanja aktivnosti u najmanje pet televizija sa nacionalnom frekvencijom“.

Kako su za BIRN rekli iz druge dve novinske agencije u zemlji, Bete i Foneta, nijedna od njih nema saradnju sa svih pet televizija koje imaju nacionalnu frekvenciju, RTS kao javni servis, Pink, Prva, B92 i Hepi.

„To znači da su sve te javne nabavke bile raspisane suprotno Zakonu o javnim nabavkama, koji, između ostalog, predviđa da je naručilac posla obavezan da postupa ‘na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata, bez diskriminacije'“, piše BIRN.

Portal piše da nije jasno ni zbog čega su ministarstva i druge ustanove naručivali te usluge, s obzirom da bi mediji svakako pratili njihov rad i bez tog troška.

„Svaka od državnih institucija (šest ministarstava, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Gradska opština Voždovac i Grad Novi Sad) ima odsek ili sektor za odnose sa javnošću, dok Vlada Srbije ima i posebnu Kancelariju za saradnju s medijima“, piše portal.

Najviše novca i najviše ugovora sa Tanjugom/Tačno potpisalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je od 2017. godine svake godine plaćalo Tanjugu „uslugu produkcije, snimanja foto i video materijala i montaže“ – ukupno 10,4 miliona dinara.

Ministarstvo za evropske integracije je za te usluge dalo osam miliona dinara za četiri godine, dok je Kancelarija za Kosovo i Metohiju usluge „praćenja i snimanja aktivnosti“ platila 7,92 miliona dinara za pet godina.

Ministarstvo za životnu sredinu je u julu 2020. godine, dok je ministar bio Goran Trivan iz Socijalističke partije Srbije, raspisalo javnu nabavku za, između ostalog, „TV snimanje događaja i aktivnosti vezanih za rad i nadležnost Ministarstva, montiranje snimljenog materijala, izradu video materijala, pripreme za TV produkciju, snimanje emisija sa ciljem informisanja i edukacija šire javnosti o aktivnostima i merama koje sprovodi Ministarstvo“.

Kada je u novembru iste godine na čelo tog ministarstva došla Irena Vujović iz Srpske napredne stranke, Ministarstvo raspisuje nabavku za medijsko praćenje aktivnosti i u decembru dodeljuje oko 2,4 miliona dinara Tanjugu, kao jedinom ponuđaču.

Kuriozitet je da je Tanjug taj posao dobio na period kraći od mesec dana – ugovor je dodeljen 4. decembra, a trajao je do 31. decembra.

Ministarstvo životne sredine nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zašto su duplirali tu uslugu i zašto je ona tako kratko trajala, a bivši ministar Trivan je kratkom porukom odgovorio da su nabavke (ukupno dve za vreme njegovog mandata) bile „potrebne i u skladu sa zakonom“, jer je „bilo važno povećati vidljivost ekoloških tema“.

Izvršna direktorka agencije Beta Zlata Kureš rekla je da Beta nije učestvovala na tim nabavkama, a da za neke od njih jeste dobijala pozive, jer se po načinu dinamike te usluge i po vrsti predviđene opreme potpuno jasno prepoznavalo da je to napravljeno za Tanjug.

„Jedna stvar je u opremi, druga je u spektru pokrivenosti, ali mislim da je tu ključna stvar dinamika, jer po toj dinamici ispada da vi morate da imate ekipu koja je bukvalno gotovo 24 sata na raspolaganju tom ministarstvu“, navodi Kureš.

Po pravilu, ministarstva su tražila pet novinara, tri snimatelja i tri fotografa koji bi bili stavljeni na raspolaganje (Ministarstvo finansija ih u svojoj konkursnoj dokumentaciji zbirno naziva „tehničkim osobljem za realizaciju ugovora o javnoj nabavci“).

Prema rečima Zlate Kureš, Beta ne sarađuje sa televizijom Hepi, dok je, pre dve, tri godine sa tom novinskom agencijom prestao da sarađuje javni medijski servis.

Ona je objasnila na koji način Beta sklapa svoje izveštaje sa događaja na koje je pozvan samo Tanjug, ocenjujući da se, na primer, kad predsednik ode u Njujork, informacije o tome šta se događa dobijaju „isključivo na osnovu izveštavanja medija koje je u avion stavio predsednički tim“.

„Izađu ispred zgrade u kojoj se odvija sam događaj, daju nekakve poruke javnosti Srbije, bez suštinskog odgovora na pitanja šta se zaista desilo na razgovorima, na dijalogu. Mi smo potpuno začaureni u tome. A onda, pošto mi sarađujemo i sa svetskim agencijama, preko nekih drugih medija dobijamo informacije koje prenosimo, koje u suštini opisuju šta se zaista desilo na tom događaju“, rekla je Kureš.

Vlasnik i osnivač agencije Fonet Zoran Sekulić rekao je za BIRN da ni ta agencija ne sarađuje sa svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Iz BIRN-a su kazali da nijedno ministarstvo, izuzev Ministarstva za evropske integracije, nije odgovorilo na njihova pitanja.

Iz Ministarstva za evropske integracije (MEI) kazali su za BIRN da je zadatak agencije da „prati i objavljuje u formi novinarskih vesti informacije o događajima i aktivnostima koje sprovodi MEI, kao i da objavljuje druge informacije koje joj MEI dostavlja, bilo da je reč o najavama, saopštenjima, analizama ili izveštajima za koje je nama važno da budu dostupni široj javnosti“.

Dodaju da taj materijal agencija treba da distribuira svim medijima, a takvi prilozi su dostupni i na sajtu ministarstva, kao i na nalozima na društvenim mrežama.

Iz tog ministarstva navode da se novinari Tanjuga „rukovode svojim profesionalnim standardima kada izveštavaju sa događaja ili kada obrađuju materijale koje od MEI dobijaju“.

Kao razlog zbog čega im treba takva usluga, kazali su da su se na taj korak odlučili, jer im je istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana prema EU pokazalo da je manje od trećine ispitanika dobro ili veoma dobro informisano o evropskim integracijama, da njih 65 odsto kaže da su nezainteresovani za ove teme, ali i da se „većina izjasnila da su voljni da se više informišu o ovim temama“.

„Nabavke sprovodimo u skladu sa propisom, čime ni na koji način nije bilo sprečeno ili onemogućeno učešće zainteresovanih ponuđača. Činjenica je, nažalost, da je zainteresovanost ponuđača bila slaba i da smo u svakom od predmetnih postupaka imali samo jednu ponudu“, kazali su iz Ministarstva za BIRN.

Dodali su da oni koriste samo usluge Tanjuga „za izveštavanje sa zvaničnih sastanaka MEI za koje je potrebna usluga fotografisanja i video snimanja (takozvanih foto – op događaja), a iz razloga ekonomičnosti i prilikom izveštavanja sa sastanaka ministra u inostranstvu“.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kazao je za BIRN da činjenica da ovakve nabavke nisu raspisala sva ministarstva, već samo nekoliko njih, dovodi u sumnju potrebu da se one uopšte sprovode.

„Gotovo istovetne nabavke koje su raspisala različita ministarstva za potrebe praćenja njihovog rada sadrže previše sličnosti da bi moglo biti reči o slučajnosti, tako da se opravdano otvara pitanje da li je reč o volji samih organa vlasti ili o sinhronizovanoj akciji, ili makar o prepisivanju dokumentacije za javne nabavke, bez adekvatnog razmatranja stvarnih potreba svakog konkretnog ministarstva“, rekao je Nenadić.

Manjinska vlasnica i direktorka agencije Tačno d.o.o Manja Grčić, koja je u decembru 2020. „preuzela“ Tanjug, odnosno otkupila žigove i brend Tanjuga, kao i Jovana Joksimović, glavna urednica agencije Tačno, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o uslugama „praćenja ministarstava“.

Nisu ni objasnili kakav sporazum agencija Tačno ima sa predsednikom, s obzirom da prati i pruža lajv striming velikog broja događaja u kojima učestvuje predsednik države, a da istovremeno ne postoje dostupne javne nabavke kojima je ovaj aranžman uređen.

Na pitanja BIRN-a o tim praćenjima, nije odgovorila ni služba predsednika za saradnju sa medijima, niti predsednikova savetnica za medije Suzana Vasiljević, kao ni nekadašnja urednica agencije Tanjug Branka Đukić.

Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. država se obavezala da izađe iz vlasništva medija, a članom 146 ovog zakona eksplicitno je određeno da „Zakon o JP Novinska agencija Tanjug prestaje da važi danom zaključenja ugovora o prodaji kapitala Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, a najkasnije 31. oktobra 2015. godine“.

Početkom novembra 2015. tadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić potpisao je vladinu Odluku o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, kojom se navodi da je Tanjug prestao sa radom 31. oktobra 2015, u skladu sa zakonom.

Tom Odlukom je bilo raspoređeno nešto više od 56 miliona dinara za otpremninu za 152 zaposlena, odlučeno je bilo i da imovinu Tanjuga, po brisanju iz Registra privrednih subjekata, preuzima Republička direkcija za imovinu, a da arhivsku građu preuzima Arhiv Jugoslavije.

Do brisanja iz APR-a došlo je tek u martu ove godine.

Kako je pisao CINS, osim pomenutih 56 miliona od Ministarstva privrede, za „gašenje“ je Tanjug od Ministarstva kulture i informisanja dobio i dodatnih 20,7 miliona dinara, ali je nastavio da funkcioniše i da dobija novac iz javnih izvora, uprkos činjenici da je tokom svih ovih godina direktorka Branka Đukić ostala jedina zaposlena u Tanjugu.

U periodu od 2016. do 2018. godine Tanjug je zabeležio skoro 94 miliona neto gubitka, da bi tokom 2019. imao neto dobit od skoro 11 miliona dinara.

Te godine je samo po osnovu „praćenja rada“ državnih institucija Tanjug prihodovao gotovo 9,5 miliona dinara, što je bilo skoro 5,5 odsto svih prihoda Tanjuga 2019. godine.

Iako je poslovao tokom cele 2020. godine, nema finansijskog izveštaja za Tanjug za tu godinu na APR-u.

U novembru 2020. Republička direkcija za imovinu raspisuje oglas za ustupanje imovinskih prava na četiri žiga agencije Tanjug, koji je objavljen 14. novembra 2020. u listu „Srpski telegraf“ uz početnu cenu od 627.481 evro, na period od 10 godina.

Rok za otkup Uputstva za ponuđače bio je određen od 17. do 26. novembra, a upravo 17. novembra osnovana je kompanija Tačno d.o.o, većinskog vlasnika (60 odsto) Radio televizije Pančevo, čiji je vlasnik Radoica Milosavljević i manjinskog (40 odsto) vlasnika kompanije Minacord Media (vlasnik 80 odsto je Željko Joksimović, a 20 odsto Manja Grčić).

Minacord Media je vlasnik kanala K1.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.