Ček na poček ponovo u modi

Skraćivanje roka otplate keš kredita na dve godine nateralo je i banke i građane da se prilagode novonastaloj situaciji. I pored najava da bi kao kontramera potezu centralne banke moglo da usledi povećavanje kamatnih stopa na kredite koji se odobravaju stanovništvu, ispostavilo se da su banke ipak primenile drugu taktiku i počele da produžavaju rokove za potrošačke kredite, čak i do deset godina. I dok su mere NBS vezane za popularne keš kredite tek najavljivane, građani su počeli da izlaz traže u kreditnim karticama tako da je broj zahteva bankama za njihovo izdavanje značajno povećan u poslednjih mesec i po dana. U poslednjih nekoliko meseci međutim, kako su zapazili u Udruženju banka, povećano je i ineteresovanje vlasnika tekućih računa za čekove. Posle odluke NBS da ukine čuveni ček na poček, propisujući poslovnim bankama uslove po kojima ček može da služi samo kao bezgotovinski oblik plaćanja, značajno je opao broj korisnika čekova. Preorijentacija na kartice mnoge je međutim skupo koštala, jer se kamata, koja se zaračunava na tu vrstu kredita, kreće između 1,5 i 2 odsto na mesečnom nivou (do 25 odsto na godišnjem nivou), a ni dozvoljeni minus po tekućem računu takođe nije nimalo jeftin.

Broj čekova limitiran mesečnim prilivom

Komentarišući ograničenje korišćenja nenamenskih gotovinskih kredita na dve godine i eventualnu orijentaciju građana na čekove u Banka Intezi kažu da je broj čekova koji klijent može da dobije limitiran visinom mesečnog priliva na tekući račun. To praktično znači da se prosečna mesečna zarada podeli sa tri hiljade dinara, koliki je maksimalan iznos jednog čeka i tako se dolazi do broja čekova koji klijent može da dobije. U ovoj banci podsećaju da je ukidanjem kreditne funkcije čeka i odloženog plaćanja, značajno smanjena tražnja za čekovima, koji su zamenjeni kreditnim karticama.U prilog konstataciji da se čekovi manje koriste govori i podatak da se sada u proseku daje oko pet čekova po tekućem računu, što je znatno manje u odnosu na prethodni period, kažu u Banka Intezi. I u Rajfajzen banci tvrde da tražnja za čekovima nije povećana i da i dalje važi pravilo da broj izdatih čekova pomnožen s maksimalnim iznosom na čeku ne premašuje iznos zarade. To znači da klijent s platom od, na primer, 60.000 dinara može da dobije najviše 20 čekova. Međutim, ako klijent ima i 10 još nerealizovanih čekova banka će mu izdati samo deset novih čekova.

Povećanom interesovanju za čekove svakako su dopineli i trgovci koji su u borbi za klijente, uprkos jasnim uputstvima centralne banke o nemogućnosti eskontovanja nedatiranih čekova, pronašli interes da prihvatajući čekove bez datuma dospeća, sami kreditiraju potrošače. Istina, banke nisu baš preterano izdašne u izdavanju čekova. Obično, njihov broj određuje visina ličnog dohotka, a kako je makismalni iznos na čeku 3000 dinara, prosečna plata ne pokriva ni deset čekova mesečno. Zato ih građani, kako sami tvrde, i ne koriste za svakodnevna, „sitna“, plaćanja po samoposlugama, nego upravo umesto gotovine kod nekih većih ili namenskih kupovina.
Trgovina, svoj interes da robu prodaje na tri do šest rata uzimajući čekove od građana, vidi u ugrađivanju tog troška u cenu ponuđene robe. Polazi se jednostavno od logike da kupcima, kojima ni kamata na kredite, kako se pokazalo, nije ključni element za odluku o zaduživanju, ni nešto viša cena neće biti odlučujuća ako su rešeni da određenu robu kupe. Pri tom, trgovci, znajući mentalitet naših građana, računaju na to da će se oni opredeliti radije za ovaj način kupovine nego za potrošačke kredite jer tako izbegavaju proceduru koja podrazumeva uzimanje fakture i šetanje od prodavnice do banke. Jedina ozbiljnija konkurencija onima koji daju robu na rate i uzimaju čekove mogu da budu banke koje imaju ugovore s trgovinom o odobravanju kredita na licu mesta po krajnje pojednostavljenoj proceduri, i to pod uslovom da njihove kamate deluju atraktivno.
Vojislav Glavinić, generalni direktor Cemarketa, izjavio je za Danas da u maloprodajnim objektima te trgovinske kuće nije registrovano povećanje prodaje robe koja se plaća čekovima, sa odloženim rokom naplate. „U sistemu Delta maloprodaje dominiraju kreditne kartice, a čekovi u ukupnom prometu učestvuju samo s jedan odsto“, kaže Glavinić.
Centralna banka najavila je mogućnost ograničavanja rokova otplate i kod potrošačkih kredita i kreditnih kartica ako uvidi da se ne zaustavlja brzi rast kreditiranja građana, ali nije najavila šta će preduzeti ako se ponovo u „modu“ vrati kupovina na poček makar i u nešto izmenjenom obliku u odnosu na onaj od pre neku godinu kada je to bio dominirajući vid kupovine.