"Čistačica u EPS-u ima veću platu od profesora u srednjoj školi" 1Foto: Pixabay / Khaligo

Deo analize energetskog sistema koji je pre nekoliko dana objavio Fiskalni savet, a posebno deo koji se odnosi na poskupljenje struje i ograničavanje plata u EPS-u, izazvao je burne reakcije kod zaposlenih i sindikalaca iz ovog preduzeća.

Naime, Savet je preporučio da struja treba da poskupi 15 do 20 odsto kako EPS ne bi sledeće zime napravio ponovo gubitke kao prošle zime (oko 500 miliona evra), a uz to da bi masa zarada u ovoj kompaniji trebalo da ostane zamrznuta u ovoj i sledećoj godini.

U suprotnom izračunali su u Fiskalnom savetu „ukoliko bi EPS (i EDS) povećali zarade zaposlenih za oko 10 odsto to bi značilo da povećanje cene struje od 15-20 odsto za domaćinstva i privredu ne bi bilo dovoljno da pokrije sadašnje gubitke, pa bi povećanje cena trebalo da iznosi preko 20 odsto“.

Oni smatraju i da ovakva žrtva građana i privrede da bi se povećale ionako prevelike plate u EPS-u nije opravdana.

„Takođe, ocenjujemo da je zamrzavanje plata u pomenutom periodu dovoljno da se trajno reše osnovni problemi previsokih zarada u EPS-u“, navodi se u analizi Saveta.

Masa zarada je ukupan iznos za plate, a dobija se množenjem prosečne plate sa brojem zaposlenih.

Zamrzavanje mase plata ne mora da znači da plate treba da ostanu iste, već se to može ostvariti i smanjenjem viška zaposlenih, kog po navodima Saveta u EPS-u ima oko 10 odsto uz odgovarajući čak rast plata.

Takođe, finansijsko opterećenje za EPS nisu samo njihovi zaposleni, već i kako navode u Savetu oko 3.300 zaposlenih sa Kosova i Metohije i oko 10.300 zaposlenih u zavisnim preduzećima kao što su ProTent ili Kolubara usluge.

„A ko će da radi?“.

Ovako odgovara Milan Đorđević, sindikalac u EPS-u, na pitanje da prokomentariše predlog Fiskalnog saveta.

„U proizvodnji ima do 30 odsto ljudi manjka. Nema dovoljno ljudi ni u kopovima ni u administraciji. EPS ima 20.500 zaposlenih, što je manje nego na kopovima u Nemačkoj ili Poljskoj. A što se tiče plata, četiri godine nam plata nije povećana, samo topli obrok sa 200 na 250 dinara dnevno. Osnovna plata rudara je ispod 50.000 dinara, sve ostalo su nadoknade za rad nedeljom, smenski rad, rad praznikom, teren… A šta mislite zašto najbolji inženjeri odlaze ako su tolike plate. VKV majstor na glodaru, mašini koja je visine 48 metara nema ukupnu zaradu veću od 78.000 dinara. A pozvao bih te iz Fiskalnog saveta da sad na 40 stepeni dođu da vide kako je raditi na kopu, prašina je do jednog metra, temperatura po 50-60 stepeni“, poručuje Đorđević.

On ne prihvata da su radnici odgovorni za stanje u EPS-u.

„Nisu promenjeni ljudi koji su uništili EPS i Kolubaru. Grčić je smenjen iz EPS-a pa otišao u opštinu Obrenovac. Samo su smanjena dva direktora koji su ispali žrtveni jarci jer nisu ionako ništa mogli od Grčića. On je sa takozvanom unutrašnjom kontrolom zaveo strahovladu u firmi, oružjem i prisluškivanjem. Uništili su sistem, a on ne može tako lako da se vrati, mada deluje da se nova uprava trudi. Nisu radnici krivi, a niko ne sme da kaže ko je. A struja treba da poskupi 80 odsto da bi EPS došao na zelenu granu. Plate radnika su tu kap u moru. Kada bi to spasilo EPS, pozvao bih sve radnike da se odreknu jedne plate“, kaže Đorđević.

Da sindikalci ne vole Fiskalni savet ni njihove preporuke za EPS nije tajna i tako je već desetak godina, jer je ovo telo za nadzor nad javnim finansijama tvrdilo da plate u EPS-u nisu smanjene kada je to važilo za sva državna preduzeća u zemlji i da su previsoke u poređenju sa ostatkom države (oko 103.000 dinara prosečna plata u EPS-u u 2020. godini).

Takođe tvrde već godinama da u ovoj kompaniji postoji višak zaposlenih, a da je program iz 2014. godine doveo do stihijskog odlaska ili ljudi pred penzijom koji su uzimali pod 20.000 evra otpremnine ili stručnjaka koji su lako našli posao negde drugde, a EPS ostao bez kvalitetnog kadra. Posle toga firma je završila opet sa viškom radnika, ali manjkom onih koji stvarno doprinose kompaniji.

Osim toga Savet ukazuje da su najodgovornije i najvažnije pozicije u EPS-u premalo plaćene, dok su radna mesta nižeg ranga preplaćena, pa umesto raspona plata od jedan prema sedam kako je to u sličnim evropskim firmama, u EPS-u je raspon između najmanje i najveće plate jedan prema 3,5 ili četiri.

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić smatra da je logično da se radnici bune protiv predloga o zamrzavanju plata, kada znaju da koliko god da propadne EPS, spasiće ga država.

„Fiskalni savet već godinama upozorava na probleme u EPS-u i jedan od njih su i broj zaposlenih i previsoke plate. Neke kategorije su potplaćene, to su stručnjaci koji bi mogli više da zarade na tržištu, a neke su preplaćene. Recimo čistačica u EPS ima veću platu od profesora u srednjoj školi“, napominje Gajić.

Ipak glavni problem u EPS-u trenutno je što ne znamo kako će funkcionisati na zimu. Prema njegovim rečima, mi i sada uvozimo struju, a uvozićemo i na zimu kada krene grejna sezona.

„Cene ogreva su ogromne, pa će se mnogi grejati na struju. I to sada kada se najavljuje nova energetska kriza u Evropi. Čak i ako ne bude velikih iskakanja kao prošle zime, pitanje je kako ćemo pregurati. Ako je pitanje da li će EPS biti gubitaš i ove godine, odgovor je da. Ako uvozi struju za 500 evra po megavat-satu, a prodaje za 60, računica je jasna. Neće tu zamrzavanje plata mnogo promeniti, ali bi svakako pomoglo, recimo da ne bude gubitak 500 nego 400 miliona evra“, napominje Gajić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.