Da li je Amerika u recesiji ili nije? 1Njujork Foto: EPA/TANNEN MAURY

Bruto domaći proizvod Sjedinjenih Američkih Država u drugom tromesečju smanjen je za 0,9 odsto, nakon pada od 1,6 odsto u prva tri meseca.

Do pre koji mesec ovo bi značilo da je američka ekonomija i zvanično u recesiji, ali se pre nekoliko dana administracija u Vašingtonu odlučila za definiciju recesije tink-tanka Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) prema kome je recesija „značajno smanjenje ekonomske aktivnosti širom tržišta, koja traje duže od nekoliko meseci, normalno uočljiva u realnom BDP-u, realnom dohotku, zaposlenosti, industrijskoj proizvodnji i trgovini“.

Do skoro kada bi se ekonomija smanjivala dva tromesečja za redom to je bio znak tehničke recesije.

U američkoj javnosti trenutno vlada velika debata o tome šta je recesija i da li je vlada promenila definiciju kako bi izbegla da se za njenog mandata zemlja nađe u recesiji.

U Beloj kući tvrde da nije bilo nikakvih promena u definiciji recesije, da dva uzastopna kvartala sa minusom nisu nikada ni bili zvanična definicija i pozvali se na definiciju NBER-a kao instituta koji zvanično proglašava recesiju.

NBER to još nije učinio, a američki stručnjaci ne očekuju da će se to desiti još mesecima. Od 1948. godine nije se desilo da se američka ekonomija dva kvartala smanjuje, a da nije proglašna recesija.

Pad ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju posledica je pada investicija od 13,5 odsto u ovom periodu dok je lična potrošnja povećana svega jedan odsto. Zabeležen je i pad zaliha i smanjenje potrošnje trajnih i netrajnih potrošnih dobara uz rast potrošnje na usluge.

Uzrok ekonomskih problema je inflacija koja je u drugom tromesečju skočila na 8,6 odsto što je najviše od poslednjeg kvartala 1981. godine.

FED je zato podigao kamatnu stopu na 2,25 odsto i to nakon dva uzastopna povećanja od 0,75 procentnih poena što je dinamika neviđena od ranih devedesetih godina.

S druge strane, možda i neočekivano, evrozona je u drugom tromesečju zabeležila privredni rast od 0,7 odsto, a EU 0,6 odsto (u odnosu na prethodno tromesečje).

Evropsku ekonomiju izvukli su dobri rezultati Španije, Italije i Francuske.

U odnosu na isti period prošle godine rast je iznosio četiri odsto.

Na međugodišnjem nivou najveći rast (prema do sada objavljenim preliminarnim rezultatima) zabeležio je Portugal 6,9 odsto i Španija 6,3 odsto, dok je najveća evropska ekonomija Nemačka zabeležila godišnji rast od svega 1,5 odsto, dok je u odnosu na prethodni kvartal nemačka ekonomija stagnirala.

Kao i u SAD i u EU je najveći problem visoka inflacija koja je u julu dostigla 8,9 odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.