Đedović u Boru: Ulaganja u životnu sredinu dobijaju pun smisao završetkom ove topionice

To je povećavalo i emisiju ugljen-dioksida i otežavalo i kontrolu zagađenja i potrošnje energije u topionici, onemogućavajući prilagođavanje metalurgije zahtevima koji se odnose na čistoću, nisku emisiju ugljenika i zaštitu životne sredine.

-Ulaganja u životnu sredinu dobijaju pun smisao završetkom ove topionice. Osim višestruke koristi za kompaniju, zaposlene, državu, ova topionica doneće ono što građanima Bora nedostaje decenijama – kvalitetniji vazduh i bolje uslove rada. Ovako veliki projekti nose sa sobom i veliku odgovornost prema lokalnoj zajednici i zadatak države je da zajedno sa građanima i rukovodstvom kompanije radi na iznalaženju najbržih i najodrživijih rešenja u interesu zaposlenih, ali i ljudi koji ovde žive generacijama – rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na svečanosti koja je u borskoj topionici upriličena danas povodom početka zagrevanja fleš-peći.

Nadležni u kineskoj kompaniji koja je decembra 2018. postala strateški partner, podsećaju da je menadžment Srbija Ziđin Koper po preuzimanju RTB-a Bor uradio procenu proizvodnih kapaciteta i opreme koja se koristi u tehnološkom procesu, kao i sistema za zaštitu životne sredine i pokazatelja potrošnje energije u TIR-u.

Već 2019. je kineskom Institutu za projektovanje “Nerin” poverena izrada projekta proširenja proizvodnog kapaciteta i tehničke rekonstrukcije borske topionice, a zbog realizacije tog projekta, u aprilu prošle godine proizvodni proces u topionici je zaustavljen.

– Rekonstruisana topionica će umesto mazuta, uglja i drugih visokozagađujućih goriva koristiti čist prirodni gas, pa i koncentracija praškastih materija neće prelaziti pet miligrama po normalnom kubnom metru, što je u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije. Takođe, otpadne industrijske vode biće prečišćavane i ponovo korišćene u proizvodnji, a ukupna emisija ugljenika biće smanjena na 0,62 tone ugljen-dioksida po toni proizvedenog katodnog bakra – kazao je generalni direktor Srbija Ziđin Koper Đen Siming na svečanosti povodom potpaljivanja fleš-peći.

On je podsetio i da je kompanija 2021. samo u izgradnju sistema za prečišćavanje dimnih gasova investirala 30 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, postrojenje za odsumporavanje se odmah pokazalo kao izuzetno efikasno, pa je već te godine emisija sumpor-dioksida smanjena za preko 90 procenata.

Kazao je takođe da je projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje TIR-a trajao dve i po godine i u njega je investirano 320 miliona dolara, pri čemu je, od te sume, samo u sisteme za zaštitu životne sredine uloženo 100 miliona dolara.

-Osim nadogradnje fleš-peći na originalni sistem, ostala postrojenja su novoizgrađena. Reč je o novoj metalurškoj tehnologiji i opremi koja je vodeća u ovoj industriji. Kada topionica počne da radi proizvodićemo 180 do 200 hiljada tona katodnog bakra visoke čistoće godišnje, oko tri tone zlata i 700 hiljada tona sumporne kiseline. Vrednost godišnje proizvodnje biće veća od dve milijarde američkih dolara, a Bor će postati zelena, niskougljenična i održiva baza obojenih metala u Srbiji, ali i u Evropi – kazao je Đen Siming.

Bor je danas moderan rudarski grad sa velikim privrednim rastom i ima najveću prosečnu zaradu u Srbiji po glavi stanovnika, ocenio je gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić.

– Siguran sam da će ovaj projekat kroz primenu najsavremenijih tehnologija i svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine promeniti pravac razvoja zelenog rudarstva – rekao je Milekić.

Nadležni navode da u naredne četiri nedelje fleš-peć treba da dostigne temperaturu od 1.200 stepeni i do kraja marta, kada će biti izlivena i prva anoda, biće u punoj kondiciji da pretapa 114 tona koncentrata bakra na sat.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

„Dečiji centar“ nastavlja promociju knjige „Moj prvi let“ autorke Maše Martić

Bežinarević: Zahtevamo javno izvinjenje Vlasima i ostavke

Osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić u Tužilaštvu u Zaječaru

Bor, Medijana, Majdanpek i Kuršumlija prednjače po zaradama na jugu