Đogović: Pad proizvodnje energenata posledica partiokratije i amaterizma

Naglašava da je to je posledica jedne partiokratije, amaterizma, neodgovornosti, negativne selekcije kadrova kojima je u interesu ostvarivanje ličnih ili krupnih partikularnih a ne opštih interesa.

– Nema nikakve odgovornosti za takav rad pa ni Vlada ni Ministartsvo energetike su neokrnjeno prošli kroz čitav taj događaj čije reperkusije i dalje imamo. Samo je direktor smenjen, ali lično neće imati nikakvih posledica, biće negde drugde namiren dok mi svi ostali trpimo preko budžeta Srbije, uvozimo struju po visokim berzaniskim cenama u ovim geopolitički napetim okolnostima – kaže Đogović.

Naglašava da je ukupan uvoz u prva dva meseca ove godine iznosio 5,5 milijardi evra, što je za čak 51,7 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Usled te eruptirajuće stope rasta uvoza, pogoršan je spoljnotrgovinski saldo, deficit je iznosio oko 1,7 milijardi evra što je oko 2,5 puta više nego u prva dva meseca lane.

– Odmah se postavlja pitanje o čemu se radi, a vidi se da je glavni uzrok uvoz energenata – 1,58 milijardi evra, što je skoro 3,5 puta više nego u prva dva meseca prošle godine. To signalizira negativnu selekciju kadrova i u EPS-u i u Srbijagasu, jer nije bilo dovoljno investicija za skladišta, pa se gas nabavlja po višim cenama umesto da smo ih imali u Banatskom dvoru. Srbijagas se zato zadužio oko 200 miliona evra, bez ikakve odgovornosti u tom preduzeću koje je potpuno politički instruisano. Ta javna preduzeća više služe kao krave muzare za prelivanje para u privatne džepove kroz povezanost sa bliskim političkim kabinetima i strukturama dok je u potpunosti izostala fiunkcija održivog rasta domaće ekonomije ili zamajca za neke nove aktivnosti – ističe naš sagovornik.

Dodaje da je kao posledica galopirajućeg rasta uvoza energenata na početku ove godine, njihovo učešće u ukupnom uvozu poraslo na 19,2 odsto dok je prošle godine taj udeo bio 8,4 odsto.

– Preko uvoza energenata Srbija je registrovala deficit u razmeni sa svetom od čak 938 miliona evra, što je rast po stopi od skoro četiri puta u odnosu na stanje u istom periodu prošle godine. To je strahovit fijakso koji niko ne gleda. Vladajuće strukture to guraju pod tepih, ali mi je neshvatljivo da opozicione stranke ne ukazuju jasno na ovakvu havariju energetskog sistema, koliko nas to košta i koliko ćemo biti uskraćeni za neke razvojne mogućnosti i socijalna davanja.

– Ovi podaci nesumnjivo govore o jednom nemiru u ekonomiji koji se oseća posebno kroz depresijacijske pritiske na kurs dinara i potrebu Narodne banke da kroz direktne intervencije splašnjava te pritiske. Centralna banka je za to već izdvojila 945 miliona evra, pa iako su devizne rezerve još uvek visoke, javlja se ta strepnja zbog povećanog pritiska na kurs, na platno bilansni saldo, na inflaciju koju će dodatno uvećati izvesno poskupljenje gasa i električne enrgije za domaćinstva, što će direktno uticati na buđenje inflacione aždaje – zaključuje Đogović.

Struja iz Mađarske
Uvoz iz Mađarske je u prva dva meseca ove godine iznosio 646 miliona evra i povećan je za 264,1 odsto u odnosu na januar i februar 2021. To samo po sebi govori da odatle ide uvoz električne energije i to po eruptirajućoj stopi, a reč je o struji jer se nafta i gas ne uvoze iz te zemlje – kaže Saša Đogović.