Glamočić na predstavljanju rezultata Ministarstva poljoprivrede: Stočari neće morati da pravdaju podsticaje računima

Prethodnih godinu dana bilo je turbulentno u poljoprivredi, pre svega, zbog masovnog protesta poljoprivrednika zbog velikih viškova mleka.

Glamočić se na ovo samo kratko osvrnuo, poručivši da mora da se razgovara.

„Imali smo krizu sa mlekom, koja još uvek traje u Evropi, ali nešto nižim intenzitetom, ali svaka kriza mora da se rešava za stolom. Svako bi da zaradi više novca, ali u poljoprivredi postoje ciklusi i cena je nekad viša, a nekad niža“, poručio je on.

Ministar je naglasio da je sada prvi put uveden kalendar javnih poziva početkom godine i da ga poštuju.

Pored toga, podsetio je da je po prvi put uvedeno pravdanje podsticajnih sredstava računima.

„Tačno će se znati koji dinar gde odlazi. Ove godine je to obaveza za biljnu proizvodnju, ali zbog teške situacije u svetu i svega što se dešava, nećemo ići na pravdanje računima što se tiče stočarstva“, naveo je Glamočić.

Na pitanje Danasa zašto su stočari izuzeti iz toga i očekuje li se reakcija ratara, ministar ukazuje da zakonski pravo na podsticaj ima onaj ko radi zemlju, a ne onaj ko je vlasnik zemlje, ali da u praksi to nije funkcionisalo.

„Nismo to mogli da rešimo, ljudi su dovitljivi. Vlasnik prijavi svoju zemlju i dobije podsticaj, zato sad moraju to da pravdaju računima. Kroz račune tačno znamo ko radi zemlju, jer on ima te račune. Ratari koji obrađuju zemlju mogu to lako da opravdaju“, poručuje ministar.

Što se tiče stočara, priča nije crno-bela, navodi Glamočić.

„Imate ljude koji se bave kravama dojiljama, pa imate ovčare, kozare… oni teško mogu da opravdaju to jer sami proizvode hranu, stoka se hrani na pašnjacima. Takođe, godina je bila sušna, pa je jedno gazdinstvo seno kupovalo od drugog gazdinstva, a tu nemamo automatiku računa. Mi bismo mogli da im stavimo pravdanje, ali bi to moralo ručno da se obrađuje, a onda bi ljudi na podsticaje čekali mesecima“, objašnjava.

Podseća da su za biljnu proizvodnju, čim je krenuo javni poziv, isplaćivali podsticaje, ali da to ne bi mogli u stočarstvu sad ukoliko bi se pravdalo računima.

Glamočić je naglasio i da je u ratarstvu već ostvaren efekat, jer je više od 330 njih samo odustalo od podsticaja, a da tek ide kontrola.

„Pravi poljoprivrednici ovo pozdravljaju, a s druge strane ko gubi ima pravo da se ljuti“, poručio je.

Šta je ostvareno u prethodnih godinu dana?

Ministar je na današnjoj konferenciji za medije istakao da smo, uz sve nedaće, imali stabilnu proizvodnju i rekordnu podršku poljoprivrednicima, kao i da je obezbeđeno dovoljno hrane za domaće potrebe, kao i za izvoz.

Naglasio je i da budžet za poljoprivredu izaziva najviše kontroverzi i da se o njemu najviše priča.

„Onima koji dobijaju novac uvek je malo, a državi koja daje novac je uvek to puno. Ako država nekome povećava budžet, nekome mora da uzme“, kazao je ministar.

Prema njegovim rečima, nekada smo sanjali o pet procenata izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta, a danas smo stigli na 7,2 odsto.

„Udeo budžeta u Crnoj Gori je ispod dva procenta, u BiH nešto iznad dva procenta, u Republici Srpskoj se približio tri procenta, a Severna Makedonija je negde na oko 2,5 procenta“, uporedio je Glamočić.

Kada su u pitanju zemlje Evropske unije, podsetio je da one pored nacionalnog budžeta imaju i zajednički budžet iz Brisela, što će i Srbija imati kada postane članica EU.

„Trenutno Slovenija izdvaja nešto malo iznad tri odsto budžeta, Hrvatska dva i po, Nemačka nešto više od jedan, a Austrija nešto preko dva procenta“, naveo je Glamočić.

Ministar je istakao da je od 15. aprila prošle godine isplaćena 131 milijarda podsticajnih sredstava, što je, naglašava, apsolutni rekord i najveće ulaganje do sada.

„Isplata podsticaja je 10 odsto ispred onoga što je bilo planirano“, kazao je.

Dodao je i da kod IPARD sredstava imaju zaostatak iz prošlosti, te da to moraju da pojačaju i da rade na tome.

Koji su efekti postignuti?

Prema rečima ministra, samo u godinu dana od podsticaja je kupljeno 800 traktora, izgrađeno je 110 objekata za stoku i kupljeno je 25.000 kvalitetnih priplodnih grla.

Pored toga, broj kupljenih mašina za biljnu proizvodnju je sa 16.000 2023. godine došao do 26.500 mašina 2025. godine. Kada je reč o mašinama za stočarsku proizvodnju, 2023. godine ih je bilo 1.800, a 2025. godine 3.700.

Glamočić je naveo i da smo 2020. godine imali 241.000 goveda, a da je maksimum bio 2021. godine kada ih je bilo 242.000, nakon čega nastupa krizni period i 2022. spadamo na 225.000 i to opada na 220.000 u 2024. godini.

Međutim, prema podacima koje je izneo, 2025. godine imali smo 245.000 kvalitetnih priplodnih grla.

On je dodao i da ukupan broj krmača raste, jer je 2020. godine bila oko 61.000, a da smo stigli do 96.000 krajem 2025. godine. Takođe, broj kvalitetnih priplodnih ovaca je 2020. bio oko 385.000, a 2025. godine smo došli na maksimum 645.000, istakao je Glamočić.

Otkrio je i da smo u jednom momentu imali problem sa izvozom ovaca ka Izraelu, ali da je danas krenula isporuka oko 8.000 ovaca za Libiju.

Kada je reč o voću, proizvedeno je 287.000 tona, a izvoz je bio skoro 810 miliona evra.

„Iako je bila mala proizvodnja, izvoz je rastao i dalje. Jer kad su mali prinosi voća, onda je ono skupo. I kada su teške godine, proizvođači zarade novac, jer prodaju po većoj ceni“, naveo je Glamočić.

Istakao je i da je Ministarstvo nastavilo da finansira infrastrukturne projekte.

„Izdvojili smo 3,5 miliona evra i to smo dali za 12 opština gde će biti izgrađena putna infrastruktura. I u šest opština za vodosnabdevanje“, poručio je.

Kada je reč o šumarstvu, obnovljeno je i izgrađeno 130 kilometara šumskih puteva, pošumljeno je 50 novih hektara šuma, a proizvedeno je više od 1,3 miliona sadnica, kazao je ministar.

Prema njegovim rečima, pokrenut je i najvažniji strateški projekat „Forest invest“ u vrednosti od 84 miliona dolara, te da će biti urađeno novih 7.000 hektara šuma.

Što se tiče vodoprivrede, kako je istakao, najvažniji je projekat Fond Abu Dabi namenjen za navodnjavanje i vredan 97 miliona evra, koji se privodi kraju ove godine.

„On će omogućiti potencijal za navodnjavanje 123.000 hektara zemljišta“, poručio je Glamočić.

Podsetio je i da je Srbija prva u regionu i Evropi uveli obavezno deklarisanje u prodavnicama proizvoda koji nisu 100 odsto mlečni, kao i da je uvedena oznaka „100 % iz Srbije“ i da će samo  proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji imati pravo da nose ovu oznaku.

„Ne može neko da zloupotrebi boje zastave Srbije, a da tu stavi nešto što nije iz Srbije“, naglasio je.

Dodao je i da je poljoprivredna inspekcija sprovela je 15.401 kontrolu i podnela 89 krivičnih prijava, da je fitosanitarna inspekcija sprovela 140.645 kontrola i da je za 355 pošiljki zabranjen ulaz u Srbiju, kao i da je veterinarska inspekcija sprovela 203.573 kontrole i da je uklonjeno 102 tone mesa.