Država donosi dobre strategije, pa ih ne poštuje

Samo što se od te strategije pod izgovorom pandemije skoro u potpunosti odustalo i većina parametara, a pre svega smanjenje budžetskog deficita pomerilo za jednu godinu.

Pogled unazad i na prethodne fiskalne strategije pokazuje da se prilikom pravljenja budžeta u godinama koje strategija obuhvata ekonomske vlasti i ne obaziru mnogo na ono što u njoj piše.

Fiskalnom strategijom prognoziran je rast BDP-a od šest odsto u 2021, a zatim usporavanje privrednog rasta na četiri odsto do 2024. godine.

Sa ovim projekcijama većina ekonomista, pa ni Fiskalni savet koji je dao ocenu strategije nemaju problema i ocenjuju ih kredibilnim.

Ono što je za javne finansije važnije predviđa se smanjenje budžetskog deficita na tri odsto BDP-a u 2022, pa na 1,5 odsto naredne godine i na kraju na jedan odsto BDP-a u 2024. godini.

Opet, i prema oceni Fiskalnog saveta dobro postavljeni ciljevi koji će omogućiti smanjenje javnog duga u odnosu na BDP sa ovogodišnjih oko 60 odsto na oko 55 odsto.

U ovoj i prošloj godini napravljen je manjak u državnoj kasi od oko 7,3 milijardi evra usled efekata pandemije i mera za njihovo ublažavanje.

Dobra stvar je što je većina tih mera jednokratnog karaktera.

Međutim, glavni instrumenti ostvarivanja tog smanjenja deficita i javnog duga nisu usklađeni sa izjavama i obećanjima.

Recimo, u Strategiji se navodi da će prosečan godišnji rast plata u državnom sektoru do 2024. godine biti 4,5 odsto, što je umereno i manje od očekivanog nominalnog rasta BDP-a.

To je takođe i opravdano pošto su plate u javnom sektoru tokom krize, a i pre rasle znatno brže od BDP-a.

Međutim, takvim tempom teško će se ostvariti obećanje o prosečnoj plati od 900 evra krajem 2025. godine.

Takođe, Strategija predviđa i primenu postojeće švajcarske formule za usklađivanje penzija, a pre mesec i po dana imali smo izjavu predsednika PUPS-a Milana Krkobabića da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem postignuta saglasnost da se koriguje postojeći model švajcarske formule kako bi penzije bolje pratile rast zarada.

U strategiji se takođe obećava visoko učešće javnih investicija od 6,5 odsto BDP-a godišnje ili ukupno 11 milijardi evra mada bez konkretnizacije na koje projekte se misli.

Pa tako mogu biti veoma korisna ulaganja u zelenu ekonomiju, ali i u odbranu i policiju koje nemaju mnogo efekata na privredni rast.

Za Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu Fiskalna strategija bi trebalo da bude više obavezujuća, da se predstavlja u Skupštini, da je ministar finansija ili premijer predstave u javnosti, pa bi se onda mogli kasnije pozivati na to šta je iz nje ispunjeno.

„Rast plata od 4,5 odsto je adekvatan jer su prethodnih godina rasle brže od BDP-a. Inače su ciljevi dobro odmereni u strategiji. Međutim, i pored očekivanog rasta plata zbog manjka radne snage, teško  da će se obećanje o plati od 900 evra ispuniti sa tim tempom rasta“, ocenjuje Arsić. On ističe i da država ima povoljnu istuaciju da se broj penzionera smanjuje za oko jedan odsto godišnje, pa može tu da se uštedi nešto, ali i da bi trebalo država ili poreskim podsticajima ili pružanjem pravne sigurnosti pogura privatne investicije.

I Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu podseća da su i raniej usvajane strategije sa preciznim ciljevima, ali da se odustajalo od njih iz raznih razloga.

„Sada imamo i izbornu godinu, a oduvek je uobičajeno da se plate i penzije malo više povećaju pred izbore. Ciljevi su i sada dobro postavljeni i bilo bi dobro kada bi bili ispunjeni, jer bi to značilo da ostvarujemo solidan rast uz zadržavanje makroekonomske ravnoteže“, napominje Bajec upozoravajući da može doći do rasta inflacije do gornje granice koridora NBS.

On ističe i da ne bi trebalo preći granicu od 60 odsto javnog duga u odnosu na BDP, jer se onda investitori mogu unervoziti i tražiti više kamatne stope za naš javni dug, što onda znači smanjenje nekih drugih rashoda u budžetu.

„Mislim da to neće biti problem ukoliko se ostvari realni rast od šest odsto, što je oko tri milijarde evra. Važno je da kamate na javni dug ne budu veće od prirasta BDP-a“, upozorava on dodajući da će motiv za to biti i želja da se dođe do investicionog rejtinga.

„Sve to zvuči dobro ali sam skeptičan u pogledu visine plata u javnom sektoru. Takođe, smatram da treba korigovati švajcarsku formulu za penzije kako odnos prosečne penzije ne bi pao ispod 50 odsto prosečne plate. To je ne samo ekonomsko već i socijalno pitanje s obzirom na 1,7 miliona penzionera“, napominje Bajec dodajući i da je vreme da se konačno uredi sistem plata u javnom sektoru što se odlaže već godinama.

Država planira i smanjenje subvencija na dva odsto BDP-a, bez posebnog objašnjenja kako, mada u poslednjih 15 godina nisu bile toliko niske, pa Fiskalni savet postavlja pitanje realističnosti ovog plana.

„Srednjoročni plan u nacrtu Fiskalne strategije za 2022-2024. gotovo je identičan kao plan iz Fiskalne strategije za period 2021-2023, samo je sve pomereno za godinu dana. Naime, u tom dokumentu je u ovoj godini takođe bio planirano deficit opšte države od tri odsto BDP-a i njegovo dalje smanjivanje do jedan odsto BDP-a sledeće dve, ali je nedugo nakon njegovog usvajanja Vlada izašla s novim antikriznim programom i promenjenim politikama“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta pa se može zapitati šta sprečava državu da sledeće godine opet prolongira smanjenje potrošnje za još koju godinu.