Država oduzela imovinu Beogradskom sajmu – šta sledi?

Državno preduzeće Beogradski sajam prijavilo je u novim, korigovanim finansijskim izveštajima gubitak od 991,5 miliona dinara nakon što je moralo da isknjiži iz svoje imovine građevinsko zemljište i objekte vredne skoro tri milijarde dinara.

Beogradski sajam je ovo uradio nakon odluke Vrhovnog kasacionog suda iz 2019. godine da su sva sredstva koja koristi Sajam u državnoj svojini.

Odluka VKS je završetak sudskih sporova koji su trajali od 2012. godine u kojima je Republika Srbija tužila Beogradski sajam kako bi se utvrdilo su sredstva koja koristi ovo preduzeće 100 odsto državna svojina.

Predmet je nakon rešenja privrednih i apelacionih sudova i brojnih tužbi i žalbi, nekih i u korist Sajma, završio kod Vrhovnog suda koji je presekao da je sve u vlasništvu države.

Nakon tog rešenja suda, skupština Sajma koju čine predstavnici države kao vlasnika, donela je ove godine odluku o smanjenju osnovnog kapitala preduzeća za 1,14 milijardi dinara, što je potvrdila i Vlada Srbije. Međutim, APR je odbio da upiše smanjenje kapitala zbog proceduralnih razloga.

U junu je Beogradski sajam, da bi postupio po zaključku Vlade, pristupio isknjižavanju imovine iz poslovnih knjiga, odnosno isknjižavanju građevinskog zemljišta i objekata koji su u vlasništvu države, a za koje Vlada nije dala Sajmu pravo na korišćenje.

U katastru je kao vlasnik i nosilac prava korišćenja upisana Republika Srbija.

Prema procenama vrednosti s kraja 2018. godine vrednost zemljišta Sajma od 243.233 kvadratnih metara iznosila je dve milijarde dinara, odnosno 8.273 dinara po kvadratnom metru, dok je vrednost građevinskih objekata iznosila 2,5 milijarde dinara.

Još ranije, u februaru 2020. godine, na osnovu odluke grada Beograda Sajmu je oduzeto pravo korišćenja od 2.137 kvadratnih metara zbog izgradnje puta za Beograd na vodi.
Tako je stalna imovina Beogradskog sajma preko noći smanjena sa 4,5 milijarde dinara na svega 25 miliona (malo više od 200.000 evra).
Shodno tome smanjen je i kapital sa 4,4 milijarde na 444 miliona dinara.

Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma, kaže za Danas da je preduzeće uskladilo knjige sa presudom VKS, ali da se ne menja ništa što se tiče poslovanja.

„Postupak „preknjižavanja imovine sa Sajma na RS“, odnosno odluka suda da je državna svojina u sredstvima DP Beogradski sajam 100 odsto, trenutno nema uticaja na poslovanje Beogradskog sajma.

Sajam nastavlja sa poslovanjem na postojećoj lokaciji, a u prilog tome govore i zakazane manifestacije koje se odvijaju u skladu sa kalendarom. U predstojeću sezonu ulazimo sa godišnjom projekcijom od preko 60 manifestacija.

Ova rekordna brojka zaokružiće izuzetnu poslovnu godinu koja je rezultat dobrog planiranja i predanog rada, vizije i posvećenosti svih koji čine tim Beogradskog sajma“, odgovorila je ona pisanim putem na upit Danasa.

Na pitanje da li će i kada doći do preseljenja Sajma u Surčin ona ističe da nema informaciju o preseljenju.

„Beogradski sajam, član tima koji je ove godine uspešno realizovao kandidaturu i bio jedan od inicijatora projekta EXPO Beograd 2027, deo je perspektive koju ova značajna specijalizovana svetska manifestacija otvara“, zaključuje Selić.

Međutim, čini se da je preseljenje gotova stvar, pošto je pre nekoliko meseci gradski menadžer Miroslav Čučković to eksplicitno i potvrdio.

„Sajam će biti preseljen u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, u okviru manifestacije EKSPO 2027. Hala 1, koja je pod zaštitom, ostaje tamo gde je i danas i taj prostor biće pretvoren u kreativni centar, nešto poput Ložionice. Ali, to možemo da očekujemo tek za pet godina“, rekao je on svojevremeno u intervjuu za Novosti.

Za sada zvaničnih informacija šta će biti sa lokacijom nema. Jedino je izvesno da će Hala 1 opstati zahvaljujući zaštiti kao spomenika arhitekture, dok stručna javnost očekuje da će se nastaviti gradnja stambeno-poslovnih luksuznih nekretnina kao nastavak Beograda na vodi.

Inače, privatizacija Beogradskog sajma bila je planirana još 2009. kada su jedinu ponudu za 70 odsto vlasništva dali konzorcijum italijanske kompanije Sajam Rimini i Verano motorsa, u vlasništvu Radomira Živanića Baje.

Od toga se odustalo, a kasnije je tužba države za uknjiženje 100 odsto vlasništva nad imovinom ove firme odložilo kasniji postupak privatizacije u koji su ušla ostala društvena preduzeća.