Država je počela pregovore sa potencijalnim finansijerom za izgradnju gasovoda između Srbije i Bugarske, nezvanično saznaje Danas u krugovima bliskim Vladi Srbije.
Prema tim informacijama, nadležni planiraju da se završi interkonekcija prema Bugarskoj i iz te zemlje prema Grčkoj, kako bismo mogli da dobijamo takozvani utečnjeni gas iz tog pravca. Međutim, niti za sad ima tog gasa, niti u ovom trenutku postoje tehničke mogućnosti za njegov transport. Problem predstavlja i dilema koliko bugarski transportni sistem može da propusti gasa na godišnjem nivou a da se ne ugroze potrebe potrošača u toj zemlji.
U Ministarstvu rudarstva juče nisu imali konkretan odgovor na pitanje dokle se stiglo u razvijanju projekta gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Ranije je najavljivano da bi ta gasna interkonekcija trebalo da bude završena do 2018. kako bi u 2019. kroz taj gasovod potekle prve količine gasa. Prema najavama iz Vlade, upravo bi ovaj pravac trebalo da bude jedna od alternativa za snabdevanje Srbije gasom u slučaju da Rusija prekine transport „plavog energenta“ preko teritorije Ukrajine.
Prošle godine u Beogradu je potpisan Protokol na zasedanju srpsko-bugarske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju, kojim su definisani elementi dvosmernog gasovoda, koji će biti dug 150 kilometara i imati kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Stručna javnost je veoma skeptična po tom pitanju, odnosno ne smatra da taj gasovod može da bude zamena za gas koji potrošači u Srbiji sada dobijaju preko Ukrajine.
– Kada je reč o tome kako će se Srbija snabdevati gasom u budućnosti potrebno je istaći da na tom planu ništa nije jasno niti sigurno. I mi i Bugari smo nevažni u tom odnosu snaga i sve će zavisiti od toga kakve dogovore postignu veliki igrači Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Rusija. Srbija nema dovoljno novca da gradi gasovod Niš – Dimitrovgrad svojim sredstvima. Dakle, na tom polju potpuno zavisimo od dobre volje EU. Čak i kad bi se našla sredstva za izgradnju, pitanje je da li bi bilo dovoljno količina gasa za naše potrebe, a i taj gas bi bio dosta skup, jer bismo morali da plaćamo naknadu i za tranzitne takse zemljama kroz koji se transportuje – kaže za Danas LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Naš sagovornik dodaje da bi Srbija sa svoje strane trebalo da insistira kod EU da dobije novac za izgradnju tog gasovoda kako bi imala kakvu takvu sigurnost u slučaju da se snabdevanje preko Ukrajine prekine.
Sa njegovim mišljenjem slaže se i Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja.
– Interkonekcija sa Bugarskom je prazna priča. Jednostavno, za taj gasovod nema dovoljno gasa. Taj projekat koji razmatraju nadležni u Srbiji nema utemeljenje u realnosti. Jedino rešenje za Srbiju je da se nastavi sa izgradnjom Južnog toka. Ne postoji nijedna druga alternativa tom projektu. Mislim da je upravo Bugarska ta koja bi trebalo da najviše agituje da se Južni tok ponovo aktuelizuje. Toj zemlji je takođe veoma potreban gas, a i isplati joj se da bude gasno čvorište na Balkanu – zaključuje Bušatlija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
