Država zažmurila na trgovinu ljudima u slučaju vijetnamskih radnika 1Foto: M. P.

Tek posle nekoliko meseci, kada se pozvao na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Aleksandar Matković, istraživač Instituta ekonomskih nauka, dobio je od Nacionalne službe za zapošljavanje informaciju o broju vijetnamskih radnika kojima su izdate radne dozvole.

Kako kaže, očekivao je daleko veći broj i bio šokiran podatkom da je reč o svega 176 dozvola iako je bilo jasno da samo na gradilištu Linglonga radi više stotina ljudi iz te zemlje.

– Tu stvarno nešto nije u redu. Već dve i po godine bavim se istraživanjem kineskih investicija a još ranije je bilo indicija da se nešto dešava sa vijetnamskim radnicima. Nemoguće je da rade bez radnih dozvola, a jedini način da ih dobiju je preko naše službe zapošljavanja. Oni najpre moraju da dobiju vizu za ulazak u zemlju radi zapošljavanja, takozvanu D vizu od diplomatsko kozularnog predstavništva u svojoj zemlji. U ovom slučaju Vijetnam „pokriva“ naša ambasada u Indoneziji i nije isključeno da su oni „kumovali“ ovoj situaciji. Kad takav radnik uđe u Srbiju prvo bi trebalo da se javi službi zapošljavanja a na to ga upućuje ili kompanija za koju treba da radi ili agencija preko koje je došao. Potom se i njegov poslodavac, kompanija ili agencija, obraćaju službi, tu dobijaju identifikacioni broj a tek kada NSZ prođe kroz svu dokumentaciju i utvrdi kvalifikacije, radnik dobija radnu dozvolu na osnovu koje tek može da se zaposli – objašnjava Matković i dodaje kako se ovde očigledno žurilo pa je više od 500 ljudi angažovano na gradilištima u nehumanim uslovima, bez prolaska kroz tu ustaljenu proceduru.

On kaže da postoji i razlog za to jer je u Vijetnamu početkom ove godine stupio na snagu novi zakon o otpremi rada gde je eksplicitno zabranjena trgovina ljudima, prinudni rad, oduzimanje pasoša. Sve to što se desilo u Srbiji.

– Moja je pretpostavka da su žurili da preduhitre ovaj zakon, jer bi i vijetnamske agencije mnogo teže radile. Ali, problem je to što su naše vlasti zatvorile oči i omogućile ovo što se desilo – kaže Matković ali ukazuje i na saznanja londonskog Gardijana koji baca novo svetlo na status ovih ljudi.

Naime, britanski list je prošlog meseca otvorio sumnje da se nešto dešava sa vijetnamskim radnicima u upozorio da su otvorene nove rute trgovine ljudima koje idu preko Rumunije i Srbije. Kako tu plate nisu mnogo veće nego kod njih, krajnji cilj im je Velika Britanija i eventualno neka od razvijenijih zapadnih zemalja.

Gardijan tvrdi da Vijetnamci u Rumuniju i Srbiju dolaze legalno, ali da iz tih tačaka postaju žrtve trgovine ljudima jer im za transport i papire do obećanog odredišta organizatori traže više hiljada funti. Oni više nemaju izbor, većina se već kod lokalnih zelenaša debelo zadužila pre nego što je krenula na put, tako da su prinuđeni da rade pod bilo kojim uslovima kako dug ne bi pao na teret porodica.

Danilo Čurčić iz nevladine organizacije A1, koja se angažovala poslednja dva meseca oko slučaja neuslovnog smeštaja i rada vijetnamskih radnika u Zrenjaninu, kaže za Danas da su oni pokušavali da dođu do podataka o tome imaju li Vijetnamci prijave i radne dozvole.

– Ni dva i po meseca od naših zahteva nismo dobili odgovore, institucije ne sarađuju. Ne zna se ni koliko ljudi tačno tamo radi a informacija da je izdato samo 176 radnih dozvola tek je zbunjujuća. Uopšte se ne uklapa u ono što je ministar Tomislav Momirović izjavio da je na gradilištu Linglonga bilo 50 nadzora inspekcija, da je ono najkontrolisanije u zemlji. I ministarka rada Darija Kisić Tepavčević je pominjala 18 inspekcijskih kontrola, ispada da je to veliki broj provera, pa je pitanje kako je onda promaklo da nemaju svi Vijetnamci radne prijave – komentariše Ćurčić
.
Aktivistkinja Zrenjaninskog socijalnog foruma Tara Rukeci kaže da su uporno pokušavali da dođu do podataka kako se kreće radna snaga na gradilištu Linglonga, da li je neko od njih otišao ali da je to sve teško dokučiti.

– Mi i dalje ne znamo ni koji je konačan broj radnika, koliko njih dolazi i odlazi i sa kakvim vizama, niti koliko njih ima radne dozvole, koliko je u procesu dobijanja papira i zašto ljudi dolaze ovde pa nemaju radne dozvole, a onda ih naknadno pribavljaju. Pitanje je i kako je zaštitnik građana tvrdio da 402 vijetnamska radnika ima uredne papire a posle rekao da su proveravane boravišne a ne radne dozvole. Prema našim saznanjima 30 Vijetnamaca je otišlo sa gradilišta a njih 10 još čeka na odlazak. Ipak, i dalje se ne zna ko dolazi, ko i gde odlazi. Gardijan je pisao o tome kako su vijetnamski radnici angažovani u Srbiji, Rumuniji i Britaniji zapravo radna snaga na području EU koja stalno cirkuliše i pokušavamo da saznamo gde vodi taj lanac – ispričala je Rukeci.

Bez odgovora

Pitanja da li su radnici iz Vijetnama i koliko njih, prijavljeni i da li su im izdate dozvole preko NSZ, poslali smo ovoj službi u Zrenjaninu, ali i centrali u Beogradu ali odgovor nismo dobili. Na isto pitanje ćute i u građevinskoj firmi Čajna enerdžii koja gradi fabriku guma Linglong. Danasu je jedino odgovor poslalo Ministartsvo građevinarstva, koje je reklo da nisu nadležni za pitanje radnih dozvola i uputilo nas na Ministartsvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kojima smo mi ranije poslali upit, ali su i oni ostali nemi. Zaštitnik građana Zoran Pašalić u kratkom razgovoru rekao nam je da su oni neke prijave podneli, ali nije juče i prekjuče imao vremena da nam objasni kakve i kome.

I aktivisti ćute o Vijetnamcu koji je napustio Zrenjanin

Na pitanje Danasa šta se dešava i zašto nema bar informacija o vijetnamskom radniku koji je napustio Zrenjanin uz pomoć beogradskih aktivista, Danilo Ćurčić kaže da on ne bi trebalo da bude u fokusu javnosti. „Ne mogu da vam kažem o tome, sem da je radnik dobro, radi se sa njim jer je on bio žrtva trgovine ljudima. Mislimo da ne treba skretati pažnju, pre svega zbog njegove bezbednosti“, rekao je.

Tekst je deo projekta „Ljudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksa“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.