Foto FoNet Slobodan Miljevic.Nemačka kompanija Tenis bi sada obrađivala zemlju u Banatu, kula u Beogradu na vodi izdizala bi se nad Savom kraseći prestonicu, prosečna plata bi nam bila 500 evra, a Koridor 10 bio završen – kad ovo samo ne bi bila obećanja Aleksandra Vučića koja su ostala na rečima.
Sve ovo, kako je najavljivano, trebalo je da bude tu, završeno do kraja 2018, ali nije.
Predsednik Srbije godinama konstantno priča o „boljem životu“ i „suficitu“, u poslednje vreme i „zlatnom dobu“ koje nas čeka, ali kako ništa od ovih floskula nije lako proverljivo, iz strogo finansijskog dela njegovih obećanja „uhvatili“ smo se za jedno, vrlo konkretno i vrlo neispunjeno – prosečnu platu od 500 evra.
To je najavio početkom 2016, ponovo i u junu 2018.
„Pre kraja godine imaćemo značajno povećanje plata. Danas je plata između 420 i 425 evra. One će se približiti 500 evra“, rekao je pre šest meseci.
Na spisku neispunjenih obećanja jeste i završetak radova na Koridoru 10, koji jeste pri kraju, ali definitivno nije gotov. Posle konstantnih najava tokom ove godine da će biti završen, nekoliko dana pred Novu godinu kada je postalo jasno da neće, predsednik države je pomerio rok za „tri do četiri meseca“. Vučić je rekao da je ostalo još 1,8 kilometara bez asfalta i da se još radi na kosinama dva i pet i tunelima.
„Potrebno je još tri ili četiri meseca, ali biće završeno za sezonu“, rekao je Vučić. Resorna ministarka Zorana Mihajlović je pre tri dana kao rok pomenula sredinu naredne godine. Međutim, rokovi za ovaj koridor pomeraju se već 10 godina. Još tada, 2008. Mlađan Dinkić je najavio završetak za 2011. O završetku su pričali i najavljivali ga i tadašnji predsednik države Boris Tadić, a prvo od nekoliko obećanja u februaru 2009. dao je i ministar infrastrukture u to vreme Milutin Mrkonjić. On je tada rekao da će „auto-put na pravcu Koridor 10 od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Niša do granice sa Bugarskom biti završen za dve i po godine“.
I dok je Koridor okom običnog posmatrača nesaglediv, nesagrađena kula u Beogradu na vodi i te kako bode oči. Da je prva najava Aleksandra Vučića iz 2014. bila uzeta za ozbiljno kula bi već dve pune godine bila simbol Beograda. Ovako, Pobednik na Kalemegdanu ima priliku da još malo uživa u toj ulozi.
Kada je cela svita investitora zajedno sa svitom ministara u srpskoj vladi pre četiri godine prezentovala javnosti maketu budućeg BGDH2O, Vučić je rekao kako će radovi početi u martu 2015. a da će „do kraja 2016 na Savskom amfiteatru u okviru faze jedan biti sagrađena Kula Beograd, veliki šoping centar, dva hotela i nekoliko stambenih i poslovnih zgrada“.
Rekao je tada i da mu „srce ubrzano kuca“ i da će kada sve ovo bude završeno „ovo biti jedno od najlepših mesta na svetu“. Dve stambene zgrade su završene, delom i useljene, ali kule nema na vidiku.
Te 2016. trebalo je da se desi i potpisivanje ugovora sa Klemensom Tenisom, koji je u februaru te godine bio u Beogradu na sastanku sa tadašnjim premijerom Vučićem. Ugovor je najavljen za jun 2016, ali ni do danas nije potpisan. Nemačka industrija mesa je najavila svoj dolazak i dobila u zakup zemljište u Banatu, ali već dva puta je svoj dolazak pomerila. Prvi put u jesen 2017, a drugi put pre dva meseca, kada je zatražila da im se ulaz u posed poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini odloži za 2019. Početak zakupa za zemljište u Zrenjaninu bio je najpre planiran za novembar 2017, da bi svake naredne godine Tenis ulazio u zakup zemljišta u još četiri banatske opštine. Sasvim je izvesno da se u startu kasni najmanje dve godine.
Pre četiri godine Vučić je obećao i da će obići bukvalno svaku školu i svaki školski toalet u Srbiji ne bi li video u kakvim je uslovima, da bi mereći rezultate njegove izjave februara 2016. portal Istinomer utvrdio da je do tog trenutka Vučić obišao tek 15 škola. Obećavao je pre četiri godine i da će do kraja 2018. Srbija biti spremna za ulazak u EU.
„Čuli smo izjavu Johanesa Hana da nema šanse da Srbija postane članica EU u narednih pet godina. Nije veliko iznenađenje, očekivali smo tu odluku, ali ćemo svakako nastaviti sa reformama, nastaviti naš put ka EU i učiniti najbolje sa svim obavezama pre kraja 2018. i početka 2019. i onda će sve biti u rukama drugih“, rekao je oktobra 2014. Aleksandar Vučić.
Iako u tome prednjači, on nije jedini koji najavljuje nešto što ne može da ispuni u roku. Jedno od obećanja dao je i ministar rada Zoran Đorđević, koji je najavio da će prve socijalne karte Srbija dobiti početkom 2019. Do tada, a to je rekao jula prošle godine, trebalo je da se izmeni jedan i usvoji novi zakon o socijalnim kartama, što nije učinjeno. Uvođenje ovog sistema pomereno je, prema poslednjim najavama ministra rada, za 2020. godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
