Arhiva Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICIndustrijska proizvodnja u Srbiji u februaru ove godine neznatno je smanjena u odnosu na isti mesec prošle godine (-0,3%), a sektor koji je jedini ostvario rast jeste prerađivačka industrija, sa povećanjem od 1,2 odsto.
Druga dva sektora, i rudarstvo i snabdevanje električnom energijom bili su u padu – rudarstvo za čak devet odsto, a proizvodnja i snabdevanje strujom za 1,6 odsto.
Iako se prerađivačka industrija poslednjih šest meseci suočava sa padom, odnosno od kada su Naftnoj industriji Srbije (NIS) zvanično uvedene sankcije zbog ruskog vlasništva, proizvodnja „Grande Pande“ uspela je u februaru privremeno da „izvuče sektor na površinu“, navode autori časopisa MAT.
Autori ovog časopisa su još u novembru prošle godine upozoravali da će rizici u prerađivačkom sektoru biti sve izraženiji, pre svega zbog problema u radu NIS-ove rafinerije.
To se i potvrdilo: međugodišnji pad u novembru iznosio je 3,7 odsto, u decembru 8,3 odsto, dok je u januaru 2026. bio najizraženiji i iznosio 12,4 odsto.
Međutim, februar je doneo preokret. Prerađivačka industrija je zabeležila rast od 1,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, pre svega zahvaljujući snažnom rastu u pojedinim granama, naročito u proizvodnji motornih vozila i prikolica, koja je porasla za 45,5 odsto.
To praktično znači da je proizvodnja „Grande Pande“ doprinela oporavku sektora.
Autori MAT-a ukazuju da je dobra vest da je početkom ove godine kragujevačka fabrika proizvodnju obogatila i benzinskim modelom „Fiat Grande Panda“.
Izazovi i dalje „dišu za vratom“ prerađivačkoj industriji: Sve oči uprte u NIS i Nemačku
Ipak, izazovi i dalje ozbiljno opterećuju prerađivačku industriju. Autori MAT-a upozoravaju da bi ovaj oporavak mogao biti kratkog daha, jer ključni problemi i dalje ostaju – otežan rad Rafinerije nafte u Pančevu, kao i „malaksala“ industrija u mnogim evropskim zemljama.
Ovo je važno jer su evropske zemlje, posebno Nemačka i Italija, među najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije.
Prema oceni autora MAT-a, industrijska aktivnost u evrozoni nalazi se u svojevrsnoj „hibernaciji“. Gotovo svi ključni pokazatelji, poput PMI, ESI i novih narudžbina, i dalje su uglavnom negativni.
Dodatno, podaci nemačkog IFO instituta pokazuju pogoršanje poslovne klime u martu, što je najniži nivo od februara 2025. godine. Kao jedan od razloga za ovo pogoršanje navodi se eskalacija sukoba na Bliskom istoku.
Upozoravaju da bi zaoštravanje geopolitičkih napetosti povezano s ratom u Iranu predstavljalo dodatni negativan rizik za ekonomski sentiment, posebno kroz rast cena energenata i neizvesnosti.
U takvim uslovima očekuje se dalje slabljenje poverenja preduzeća i potrošača, što bi moglo dovesti do nastavka pada industrijske aktivnosti u evrozoni.
Posebno ističu probleme u Nemačkoj, najvećoj industrijskoj sili koja, kako kažu, vuče ceo blok nadole. Ukazuju da je pad narudžbina u toj zemlji praćen rastom troškova (energija, plate, sirovine), što stvara dodatni pritisak na industrijske kompanije i negativno se odražava na tržište rada.
Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj trenutno iznosi 6,6 odsto (više od tri miliona ljudi je nezaposleno), što je najviši nivo u poslednjih 12 godina, što direktno potkopava kupovnu moć i političku stabilnost.
Autori MAT-a ukazuju da Nemačka strepi da će trenutni pad profita prerasti u trajnu eroziju kapaciteta, jer ako se investicije odlažu i stručnjaci odlaze, oporavak će biti težak čak i kada se ciklus preokrene.
Nemačka je najveća ekonomija EU i glavni pokretač evropske industrije, ako njen sektor osetljiv na cikluse duboko pati, ona za sobom povlači celokupnu evropsku industriju dobavljača, i izvoz i uvoz, zaključuju autori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
