kamioni granicafoto EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

U prva četiri meseca ove godine izvoz u Rusiju dostigao je 283,5 miliona evra, šest miliona manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Nakon prva dva meseca u kojima je izvoz u Rusiju rastao, došao je 24. februar kada je počeo rat u Ukrajini zbog čega je izvoz u Rusiju pao za 25 odsto u martu u odnosu na isti period prošle godine.

Ipak, u aprilu je taj pad smanjen na svega sedam odsto. Dok su martu svi čekali da vide šta će se desiti i dok je kurs rublje divljao, već u aprilu trgovina se koliko-toliko normalizovala.

U martu su mnoge kompanije odlučile da sačekaju sa isporukama s obzirom na to da je bilo nemoguće toliko povećati cenu koliko je rublja gubila vrednost.

Sada kursne razlike više nisu problem, ali jesu cene transporta.

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca koji ima značajne poslovne aktivnosti u Rusiji i Ukrajini, ističe da se „neka trgovina sa Rusijom obavlja, ali sa Ukrajinom ništa“.

Prema njegovim rečima, trenutan nivo poslovnih aktivnosti u Rusiji je na 70-80 odsto onih od pre krize u Ukrajini.

„Problem je u izvozu robe. Nekada je šleper do Moskve koštao 3.000 evra, a pre dva dana smo dobili ponudu od 11.000 evra. Kamioni idu okolo preko Poljske, Belorusije, Litvanije… Čeka se mnogo na prelazima. Umesto šest, sedam dana transport sada traje 15 do 20 dana“, napominje Vukadinović.

U izveštaju Privredne komore Srbije ističe se da transport robe prema Rusiji i dalje funkcioniše uz sve veći rizik prilikom tretiranja tereta od strane tranzitnih zemalja EU.

„Ozbiljne probleme u transportu, na ovoj ruti, predstavljaju i mirni protesti, usled kojih dolazi do blokade graničnih prelaza, kao što je to bio slučaj sa Kozloviči-Kukuriki prelazom između Poljske i Belorusije. Ovo je prouzrokovalo značajno duže čekanje na graničnim prelazima sa EU, na svim pravcima. Za transport robe iz RF u Srbiju, za izradu T1 tranzitnog dokumenta kroz EU, velika većina špeditera zahteva kupoprodajne ugovore između ruskih i srpskih uvoznika. Na granici sa Poljskom u povratnim vožnjama sa ruskom robom u vozilima, sve je neizvesnije otvaranje T1 tranzitnog dokumenta. Iako je za sada transport moguć mogu se očekivati dalje mere EU koje će otežati najpre prevoz robe iz Rusije preko EU zemalja, ali i mere Rusije za koje će zemlje i tržišta odrediti zabranu izvoza proizvoda i sirovina iz RF“, navodi se u izveštaju PKS.

I u PKS ističu da troškovi transporta kontinuirano rastu imajući u vidu nagli rast cene nafte, vreme čekanja na granicama, neizvesnost u pogledu funkcionisanja graničnih prelaza, kao i ozbiljne poteškoće u angažovanju i ceni vozača koji su spremni da voze na ovom tržištu. Pored toga problem je i nemogućnost osiguravanja robe u transportu.

„Sve je teže angažovati vozače koji su spremni da voze na ovom tržištu, kako zbog rizika od ratnih dejstava, tako i zbog izuzetno teških uslova, promena ruta u toku vožnje i višednevnih čekanja na graničnim prelazima u neuslovnim uslovima“, navode u PKS.

S druge strane, uvoz iz Rusije u prva četiri meseca je 2,5 puta veći nego u istom periodu prošle godine. Ovo je pre svega posledica ogromnog poskupljenja energenata i sirovina.

Ubedljivo najvažniji izvozni proizvod u prvom tromesečju bile su sveže jabuke čiji je izvoz iznosio 22,1 miliona evra i činio devet odsto ukupnog izvoza.

Iza njih su hulahop čarape koji je prodato u Rusiju za 10,5 miliona evra, automobilske gume za 9,3 miliona i preparati za pranje i čišćenje za 9,1 miliona evra.

Na spisku 10 proizvoda sa najvećim izvozom u Rusiju su i lekovi, hartija i karton, smrznute višnje, ženske gaćice, semenski kukuruz i ženski kupaći kostimi.

U uvozu dominira prirodni gas kog smo za prva tri meseca uvezli za 248,8 miliona evra. Gas je činio čak 40 odsto uvoza iz Rusije.

Iza gasa nalazi se nafta koje je uvezeno za 68,2 miliona i urea za 67,2 miliona evra.

Daleko iza je ulje za loženje kog je uvezeno za 20 miliona evra, mineralna đubriva za 19,2 miliona evra. I ostali proizvodi koje smo najviše uvozili su sirovine, pre svega gvožđe i razne vrste đubriva.

PKS obaveštava i da je Naša Aik banka (bivša Sberbanka Beograd) otvorila račun u rubljama kod Gasprom banke i jedina je banka u Srbiji koja ima račun u ovoj ruskoj finansijskoj instituciji.

„Za sada plaćanje i naplata u rubljama preko ove banke funkcioniše bez problema“, navodi se u izveštaju PKS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.