Kad je Berlin bliži od Beograda: Vranjanci u potrazi za boljim životom odlaze u zemlje EU 1Sve više Vranjanaca odlazi na rad u zemlje EU. Foto:V.Ristić/Danas

„Bežeći“ od prosečne zarade koja je oko 500 evra, stanovnici juga Srbije, pre svega, vozači šlepera, kuvari, konobari, radnici u obućarskoj i auto industriji sve češće svoju šansu za „bolji život“ traže u zemljama EU. Najviše odlaze u Nemačku, Češku, Slovačku, ali i Hrvatsku, Crnu Goru i Albaniju.

-Posle skoro dve decenije provedenih u Vojsci Srbije, gde sam radio kao vozač, sa prosečnom platom od oko 40.000 dinara shvatio sam da ne mogu da prehranim svoju petočlanu porodicu pa sam krenuo u avanturu, slabo znajući jezike, ali eto moram – kaže za portal Danasa Goran M. iz Vranjske Banje, koji je već tri godine „na točkovima“, vozeći šleper, najpre za poslodavca u Slovačkoj, a odnedavno i u Nemačkoj.

On navodi da uspe da zaradi do 2.000 evra mesečno, uz to što „minimalno troši“. Kaže nam da spava u kabini šlepera, da obroke sprema na parkinzima.

-Morao sam da se odlučim na ovakav život koji nije nimalo lak, ali daje šansu, pre svega, mojoj porodici da se sutra preseli u neku od zemalja EU. Ovako morao sam da radim i dva dodatna posla – kaže sagovornik Danasa.

Iz Vranja svakodnevno u neku od zemalja EU, ponajviše Slovačku i Češku, odlaze i mlađi ljudi koji su završili elektrotehnički zanat ili se bave poslovima u građevinarstvu (parketari, elektro instalateri, keramičari).

-Duže od godinu dana sam zaposlen u jednoj slovačkoj fabrici delova za auto – industriju. Posao je naporan. Radim i po petnaest sati, ali uspevam da zaradim između 1.500 i 2.000evra i da to pošaljem kćerki koja studira u Nišu – kaže nam Vranjanac Igor Petrović, koji je ranije u centru grada imao nekoliko električnih igračaka za zabavu dece.

Mnogo Vranjanaca minulog leta radilo je u Crnoj Gori, Albaniji, ali i Hrvatskoj i Sloveniji. Reč je o kuvarima, konobarima, spremačicama, pomoćnim radnicima u kuhinji.

-Za desetočasovno radno vreme u Puli sam uspela da zaradim kao spremačica mesečno 1.100 evra, uz to bila mi je plaćena hrana i smeštaj u hotelu u kojem sam radila. Otišla sam na oglas, bez nekog velikog preteranog iskustva u poslovima ove vrste, ali morala sam. Nisam nezadovoljna i imala sam korektan odnos poslodavaca i ljudi Hrvata – prepričava nam svoj hrvatska iskustva Danica Radić iz Vranja, koja ima nameru da i naredne sezone radi u Hrvatskoj.

Bilo je i kuvara koji su radili ovoga leta u restoranima u Albaniji, najviše u Crnoj Gori, gde u sezoni postoji hronična potreba za, pre svega, kuvarima koji mogu da zarade i po 2.500 evra na mesečnom nivou.

Prosečna zarada u Vranju je oko 550 evra, a u nijednoj od opština Pčinjskog okruga ne prelazi 600 evra. U Kompanijama Jumko i Simpo koje su nekada upošljavale blizu 20.000 radnika, sada je taj broj petostruko manji. Ekonomska bezperspektivnost sa kojom se suočava jug Srbije predstavlja i najveći razlog za najnoviji talas ekonomskih migracija radno sposobnog stanovništa sa ovog područja.

Mladi koji studiraju van Vranja, retko se vraćaju u rodni grad, jer ovde ne postoje realne šanse za objektivno pripadajuću zaradu u skladu sa stručnom spremom. Otuda i podaci, oni nezvanični, da je u poslednjih 10 godina Vranje, kao centralna opština juga Srbije, ostala bez više od 12 procenata stanovnika dovoljno govore o sadašnjem trendu.

– Za mene je Berlin bliži sada od Beograda. Znam pravila, ali i znam kada stiže zarada. Ja, ali i moji sinovi možemo da računamo na to – zaključuje Goran M. iz Vranjske Banje, koji svoj sledeći dolazak i viđenje sa porodicom zakazuje za novogodišnje praznike.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.