Kakav je taraški krompir koji je proslavio selo pored Zrenjanina i zbog čega nestaje 1privatna arhiva

Pre nekoliko decenija u Tarašu, selu pored Zrenjanina, pod krompirom je bilo i 200 jutara zemlje, danas Tarašni kupuju krompir u marketima i na pijaci.

Kad hoće da prodaju svoju robu, trgovci na zrenjaninskim pijacama stave karton na kom piše „taraški krompir“. To je do skoro bila oznaka kvaliteta, jer ako je iz Taraša, onda znači da je odličan.

Taraš, selo u okolini Zrenjanina, simbol je dve povrtarske kulture: krompira i kupusa. Ali, to je bilo nekad, pa će Tarašani danas reći, može da piše šta hoće, krompira iz Taraša na pijacama nema.

Nema ga, jer ga nema ni na njivama. Početkom 80-tih godina prošlog veka, krompirom je u ataru bilo zasejano i 200 jutara plodne peskovite taraške zemlje, danas jedva nekoliko desetina.

Miroslav Milićev jedan je od poslednjih većih proizvođača krompira u Tarašu.

„ Posejao sam krompir na dva hektara. Ova je godina bila izuzetno teška za povrtare a za proivođaće krompira pogotovo. Dugo je bilo hladno, u periodu nicanja, a onda je odjednom došla velika vrućina, pržila je krompir mesecima. U takvim uslovima jako je teško ovu kulturu dovesti do setve. Mi navodnjavamo kompletnu površinu, bez toga ne bi bilo ništa u kućici. Proizvodnja krompira je skupa, od rasada, preko đubriva, hemije, zalivanja, radne snage. Sve mora da se radi pod konac i onda se možete nečemu nadati. Ove godine cena je zadovoljavajuća, iako ni ona ne pokriva troškove“, kaže Miroslav Milićev.

Razume, kaže, komšije koje su odustale od proizvodnje ali on će krompir sejati i dogodine. Krompir plasira na pijaci i u nekoliko domaćih marketa.

„ Sorte koje ja sejem ne mogu dugo da stoje van hladnjače a ne isplati mi se ulaganje u hladnjaču, tako da gledam da do zime plasiram celokupnu proizvodnju. Savetovao bih potrošače da se snabdeju krompirom kod poznatih proizvođača, jer će mu cena samo rasti a i kvalitet onoga što nam stigne iz uvoza pod znakom je pitanja“, kaže Milićev.

Boža Marinkov iz Taraša je jedan od onih koji je odustao od proizvodnje krompira. Njegova porodica ga seje tek za ličnu upotrebu. A nekad i on krompir kupi u marketu.

„Taraški krompir je propao zbog uvoznog krompira u marketima, koji se nekada na akcijama prodavao u bescenje. Do pre desetak godina nije bilo kuće u selu koja krompir nije sejala na veliko, danas ne seju ni za sebe. Proizvodnja krompira je skup sport. A na kraju, kad dođe prodaja, ti ga prodaješ za 20 dinara. Moj kum iz Srbije prošle godine ga je prodao za sedam dinara kilogram, u džakovima, jer ga je prevario nakupac. Država se ne brine o povrtarima, o domaćoj proizvodnji. Kanali su zatrpani i prazni pa se u Tarašu povrće zaliva iz bunara, što je potpuno neadekvatno. Nema subvencija, nema „plavog dizela“. Onda se uveze krompir ko zna odakle, ali tamo odakle je, ima i subvencija i povlastica pa je kod nas zabadava. Jeste da nema ni ukus ni miris, ali ko te pita kad je jeftin. Tako je nestao taraški krompir, taraški kupus a i ostalo će, kaže Boža Marinkov.

Proizvođači krompira iz Taraša ali i sela u okolini Zrenjanina poznatih po povrtarstvu, poslednjih godina sve više se odlučuju za proizvodnju mladog krompira koji uvek ima fantastičnu cenu.

Taraš je posle Drugog svetskog rata prebačeno iz sreza Bečej u opštinu Zrenjanin, kako bi grad na Begeju snabdevao krompirom i kupusom. Sada se tarašni ovim povrćem snabdevaju u Zrenjaninu.

Krompir je na zrenjaninskoj pijaci već dostigao cenu od 150 dinara, a skuplji je od sto dinara u svim marketima. Koliko će koštati na zimu i hoće li ga uopšte biti, niko ne može da kaže.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.