Kako se leti rashladiti, zimi zagrejati, a ne bankrotirati 1Ilustracija Foto: Pixabay/stevepb

I komunalije stvaraju minuse na našim računima, a kako da se leti rashladi, zimi zagreje, a ne ode u bankrot, objasnila je Tea Žakula, šef Laboratorije za energetsku efikasnost Fakulteta za mašinstvo i brodogradnju.

Komunalne usluge se povećavaju, kao i svi drugi troškovi. Naime, Žakula je Prirodno-matematičkom fakultetu predložila racionalniju upotrebu klima uređaja, manje hlađenja leti i manje grejanja zimi, ali trajno rešenje je nešto drugo.

„To može biti trajno rešenje jer je trenutno najjeftinija investicija koju možete da napravite da kupite sobni termostat“, rekla je ona u Dnevniku Nove TV.

Ljudi misle da su preporuke ‘podići temperaturu termostata leti ili sniziti zimi’ potpune i ne znače mnogo, ali znači mnogo, mnogo“, dodala je ona.

„Svaki stepen gore zimi je pet odsto uštede energije. Dakle – da li želite da se grejete na 20 ili 21 stepen znači mnogo za vaše račune, znači da ćete imati pet odsto veću potrošnju na računima za grejanje, što je značajno. “, objasnila je Žakula.

„Napravili smo mnogo detaljnije studije o zgradama PMF-a i želeli smo da vidimo kako se mogu postići značajne uštede uz relativno niske investicije“, rekla je ona. Konkretno, uočene su mere gde možemo da ostvarimo povraćaj investicije za oko pet godina“, rekao je Žakula.

Primer – dvospratna kuća

Jedna od stvari koje je stavila u prvi plan je energetska efikasnost kuća i zgrada, odnosno izolacija. Na primer, dvospratna kuća u kojoj svaki sprat ima 180 kvadratnih metara.

Ako se na fasadu ugradi 10 do 12 centimetara izolacije, to je investicija od oko 80.000 kuna koja će se vratiti za pet do sedam godina.

„Postavljanje izolacije u nekim slučajevima smanjuje gubitke kroz zidove zgrade i rezultira uštedama, ali ovo je krajnje individualno. To je primer za određenu kuću u određenom podneblju“, rekla je ona.

„Radimo analize na brojnim zgradama i rokovi otplate se kreću od pet do šest godina do trideset godina, u zavisnosti od namene“, rekla je ona.

„Kada govorimo o energetskoj obnovi, ljudi često prvo pomisle na izolaciju, što uopšte ne mora biti slučaj. Često to nije optimalna mera kada se govori o kraćim rokovima povrata ulaganja“, rekla je Žakula.

Toplotne pumpe

„Mnogo se može postići adaptacijom tehničkih sistema. Na zgradama PMF-a, od četiri analizirana objekta, dodavanjem omotača na tri – uopšte nema roka otplate, što je manje od deset godina, već je reč o zameni gasnih kotlova sa toplotne pumpe, odnosno prelazak sa gasa na struju“, objasnio je Žakula.

Na pitanje šta su toplotne pumpe i koliko su isplative, odgovara: „To su uređaji koji uzimaju toplotu spolja i kompresorom podižu toplotu na viši nivo da bi se mogla koristiti zimi. Kao da imate voda u prizemlju, ali ti treba na desetom. Troši struju. To je kao da se topla voda podigne na deseti sprat.“

Cene struje su porasle, ali u poređenju sa cenama gasa, povraćaj investicije je pet do sedam godina“, dodala je ona.

O tome kako sledeće zime da potroše manje energije, savetuje: „Za one koji nemaju novca za ulaganje – podešavanje temperatura, smanjenje otvaranja prozora preko potrebnog za ventilaciju i postavljanje termostatskih ventila za regulaciju snage radijatora. Za one koji imaju malo više novca za ulaganje, možda razmislite o promeni izvora energije, pogotovo ako trenutno koriste gas“, zaključila je Žakula.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.