Iako je Komisija za zaštitu konkurencije nedavno odbila da odobri spajanje MK Komerca i grčkog Helenik šugara, ukoliko to bude hteo, Miodrag Kostić i njegova šećerana Sunoko imaće i drugu priliku za sklapanje tog posla. Ako bi se u sadašnjim uslovima Kostiću dozvolilo da preuzme Helenik, to bi njegovoj firmi dalo tržišni udeo od čak 80 odsto u Srbiji, pošto Sunoko drži polovinu domaćeg tržišta šećera, a Helenik 30 odsto.
Zbog toga je Sunoko u svojoj prijavi koncentracije pred Antimonopolskom komisijom predložio da proda jednu od šest fabrika, koliko bi ih imao po okončanju transakcije. On je zatražio i da cene šećera u Srbiji veže za evropske, tako da bi na našem tržištu ta namirnica mogla da bude skuplja za do 10 odsto u odnosu na ono što potrošači u EU plaćaju, ali ne preko toga. Komisiji se takav predlog nije dopao.
Zvaničnog obrazloženja odluke kojom je spajanje dve kompanije zabranjeno, još nema, pošto se čeka da sve uključene firme Komisiji dostave spisak podataka koje smatraju poslovnom tajnom i koje Komisija neće smeti da objavi u obrazloženju. Nezvanično saznajemo da je regulator ocenio da predlog Sunoka jednostavno nije dovoljno dobar i da ne garantuje da fer konkurencija neće biti narušena niti da neće doći do zloupotrebe monopola.
Prosto rečeno, Antimonopolska komisija hoće da Kostić oštrije ograniči svoje cene cene u Srbiji i da se verovatno odrekne bar još jedne fabrike, jer prethodni predlog ostavlja mogućnost Sunoku da svoj šećer u Srbiji prodaje po primetno višim cenama nego u Evropskoj uniji. Razloga za strah svakako ima, s obzirom na to da se donedavno šećer na rafovima supermarketa prodavao po ceni od čak 130 dinara, da bi posle intervencije iz robnih rezervi, proizvođači spustili svoje cene na samo 95 dinara, a i dalje posluju sa profitom.
Kako kažu u Antimonopolskoj komisiji, Sunoko sada ima izbor ili da podnese tužbu Upravnom sudu protiv rešenja kojim mu je zabranjena kupovina Helenika, ili da sklopi ugovor o kupovini sa tom firmom pa da onda ponovo podnese prijavu koncentracije, kada bi, ako iznese drugačiji predlog od prethodnog, možda imao šansu da dobije zeleno svetlo za ovu transakciju.
– Praksa i jeste da se prijava koncentracije podnosi tek kada se ugovor o kupovini firme sklopi, ali moguće je da se u ovaj postupak krene i kad postoji ozbiljna namera o kupovini firme, kao što je ovde bio slučaj – kažu u Komisiji.
U svojoj prijavi koncentracije Sunoko je predložio da po sopstvenoj odluci „otuđi jedan od proizvodnih kapaciteta šećera koji se nalaze u Vrbasu, Pećincima, Kovačici i Baču, koji su trenutno u vlasništvu Sunoka ili u Žablju ili Crvenki, koji su trenutno u vlasništvu Helenika“. Sunoko je predložio da mu se ostavi rok od tri godine da proda tu jednu fabriku, a ako ne uspe u tome, da mu se odobri dodatnih godinu dana da završi transakciju.
Kao drugu meru, Kostić je predložio da „cena po kojoj Sunoko prodaje šećer kupcima u Srbiji (u tonama) treba da bude uravnotežena sa prosečnom izvoznom cenom ostvarenom na paritetu Fco fabrika šećera Sunoko, uvećanom za troškove transporta do kupca u EU i sve zavisne troškove“, poput osiguranja, skladištenja itd.
„Imajući u vidu razlike tržišta EU i Srbije, cena u Srbiji u relevantnom periodu može biti viša za najviše 10 odsto“, predložio je Sunoko.
Druga opcija za ograničavanje cene, pri čemu bi Sunoko imao pravo da bira koji će način obračuna koristiti, je da veleprodajna cena šećera u Srbiji bude onoliko puta veća od cene šećerne repe, koliko je cena šećera u Nemačkoj, Grčkoj i Austriji veća od cene šećerne repe u tim zemljama. I u ovom slučaju, Sunoko je tražio da mu se odobri da ovako utvrđenu cenu, ako hoće, poveća za do 10 odsto.
Od Sunoka, odnosno Miodraga Kostića, do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo komentar povodom odluke Antimonopolske komisije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
