Kraj ere jeftinog novca: Nikada više kamatne stope neće biti niske kao do sada 1Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Savet guvernera Evropske centralne banke juče je povećao ključnu kamatnu stopu prvi put nakon više od 11 godina.

Ovaj događaj po mišljenju stručnjaka označava kraj perioda jeftinog novca koji je trajao veći deo prethodne decenije kada su na međunarodnom tržištu preovlađivale negativne kamatne stope. ECB je podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 0,5 odsto, dok je kamatna stopa na kreditne olakšice sada 0,75 odsto, a na depozitne olakšice nula odsto.

Sledeći sastanak guvernera ECB najavljen je za septembar kada se očekuje dalje povećanje kamata.

Za nas to znači povećanje kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani u evrima, ali ono je već počelo u prvoj polovini godine. Naime, promenljiva kamatna stopa na kredite koji su vezani za evro, a to je velika većina stambenih kredita, sastoji se iz evropske međubankarske kamatne stope (EURIBOR) i marže poslovne banke.

Pre šest meseci nominalna kamatna stopa je izgledala ovako: marža banke tri do 3,5 odsto i šestomesečni euribor minus 0,5 odsto.

Danas je šestomesečni euribor dostigao 0,6 odsto, što znači i da se kamatna stopa na kredite povećala za više od jednog procentnog poena.

Na primeru stambenog kredita od 24.000 evra na 20 godina to znači da se rata povećala sa 132 na 145 evra, a kod kredita od 48.000 sa istim rokom otplate rata je povećana sa 265 na 291,5 evro.

Za sada ova povećanja nisu dramatična s obzirom da je devizni kurs stabilan, a on je u ranijim krizama bio značajan generator rasta rata u dinarima, a i krediti koji su vezani za šestomesečni euribor se usklađuju svakih šest meseci sa promenom ove kamate.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, ističe da je bilo za očekivati da ECB poveća kamatnu stopu, kao i da je logično što su banke još ranije krenule u povećanje kamata.

Neprirodno je da kamatne stope budu negativne. Moglo se očekivati da će doći do ispravljanja toga usled poremećaja na tržištu, inflacije i velike neizvesnosti”, napominje Dugalić dodajući da su centralne banke konzervativne institucije koje sporo reaguju i da je normalno što su banke još ranije povećale kamatne stope.

Što se nas tiče, Dugalić ocenjuje da će rast kamata ECB uticati na kredite indeksirane u evrima, ali ne dramatično, bar u početku.

Neizvesno je koliko će kriza trajati, kako će se inflacija dalje kretati i koliko će ECB još podizati kamatu. Ne očekujem da će ovo povećanje kamata uticati na kurs dinara prema evru, jer se naš kurs održava velikim prilivom deviza”, smatra Dugalić.

Ni za Đorđa Đukića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nije iznenađenje povećanje kamatne stope ECB osim što je tržište očekivalo u julu povećanje od 0,25 odsto, a u septembru 0,5 odsto.

Zvanična inflacija u evrozoni je četiri puta viša od ciljane i Evropska centralna banka ozbiljno zaostaje za američkim FED-om u povećanju kamatne stope. Nema sumnje da će FED za nekoliko dana povećati kamatu za još 0,75 odsto, kao i u junu, što je neuobičajeno visoko povećanje, ali pokazuje odlučnost FED-a da se suprotstavi inflaciji”, napominje Đukić.

On ističe da je razlika u monetarnoj politici FED-a i ECB-a posledica toga što je zaposlenost u SAD manja od četiri odsto, što je skoro puna zaposlenost i da se recesija u SAD očekuje u 2023. dok će evrozona po svoj prilici već krajem ove godine ući u recesiju.

EU će ući u recesiju pre svega zbog Nemačke, jer su energenti ključna odrednica i inflacije i ekonomske aktivnosti. Savet ECB naći će se u makazama i neće smeti jako da povećavaju kamatnu stopu i moraće da biraju između dva zla, recesije ili visoke inflacije. Evrozona pati od hroničnog problema još od pre pandemije, a zato što su zemlje kao što su Portugal, Španija, Grčka i Italija koje su članice evrozone stalno pod dopingom jer se zadužuju po kamatnim stopama ispod tržišnih, jer Evropska banka stoji iza njih. Premija rizika na njihove obveznije je sada oko 250 baznih poena (2,5 odsto) iznad nemačkih desetogodišnjih obveznica”, objašnjava Đukić.

Za naše ljude čiji dug je vezan za evro ali i za one koji tek treba da se zaduže Đukić poručuje da zaborave na negativni euribor i kamatne stope koje su važile prethodnih sedam godina.

Euribor je izašao iz negativne zone i nastaviće da ide naviše. Eksperiment sa negativnim kamatama je prošlost i na vidiku je sve veća nesposobnost građana da vraćaju kredite. Za sada je olakšavajuća okolnost što šestomesečni euribor sporo raste. Svi dužnici u Srbiji i preduzeća i građani, treba da budu zahvalni Evropskoj centralnoj banci što su do sada imali ovako niske kamatne stope. To nije bila posledica drugih faktora, kao što je privredni rast itd, već samo politike ECB-a koju je ona naravno vodila zbog ekonomije evrozone. Nikada više kamatne stope neće biti niske kao do sada”, zaključuje Đukić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.