foto: A.D.M./DanasMali poljoprivrednici nemaju šanse da prežive, a deo odgovornosti snosi država koja svoju zemlju velikodušno ustupa agrotajkunima umesto pre svega mladima, čijim nestajanjem, nestaju i sela, smatra Dušan Jokić (70) poljoprivrednik iz Starog Leca kod Plandišta.
U Srbiji ima 506.385 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja u proseku poseduju 6,4 hektara obradivog zemljišta. Prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, a tek svaki jedanaesti je mlađi od 40 godina.
Sa ovom prosečnom površinom poljoprivrednog zemljišta gazdinstvo nije ekonomski održivo, kaže Jokić, pa da bi bar deo sela izbegao sumornu budućnost koju predviđaju demografi, Ministarstvo poljoprivrede treba da promeni pravilnik o izdavanju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
– Po sadašnjem pravilniku državno zemljište se izdaje prvo po pravu prečeg zakupa i ustupanja bez naknade, a ostatak, za koji nema potpuno tačnih podataka, ali je sigurno veći od 200.000 hektara, putem licitacije u dva kruga. U prvom krugu nije ograničena površina zemljišta po licitantu i to treba izmeniti. Maksimalna površina po jednom licitantu treba da bude 20 hektara, da bi mali i mladi poljoprivrednik imao šansu da učestvuje pored pravnih lica, privatizovanih poljoprivrednih dobara, kombinata i lokalnih agrotajkuna – kaže Jokić.
Zahtev u kome će tražiti da se odredi 20 hektara kao maksimalna količina izdatog državnog zemljišta, uskoro će sa poljoprivrednicima iz svog kraja predati Vladi Srbije.
U državnoj svojini je 396.869 hektara, a od toga je obradivo oko 285.000 hektara. S obzirom na cenu poljoprivrednog zemljišta i mašina, mladi ljudi nemaju šanse da opstanu na selu.
Hektar zemlje u Banatu je, kako dodaje naš sagovornik, 10.000 evra i ako neko ima želju da počne da se bavi poljoprivredom, u startu mora da uloži barem 100.000 evra. A ko ima te novce, obično nema želju da ih uloži u poljoprivredu.
Poljoprivredno zemljište za ratarske kulture izdaje se maksimalno na pet godina, a u zadnjim licitacijama u njegovoj opštini davalo se na 15, a u nekim slučajevima čak i na 30 godina, što kako smatra, potpuno obesmišljava buduće gazdovanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, kao i pravo prečeg zakupa, te šanse da neki mladi poljoprivrednik učestvuje u licitaciji.
Zemlja sa pravom prečeg zakupa treba da se proverava svake četvrte godine. Koliki je broj stoke, kolika je inflacija, da se uradi korekcija cene shodno kretanjima na tržištu i zemlja ponovo izda.
Kada neko zakupi zemlju na 30 godina, brišu se svi ovi uslovi i kako ističe Jokić, isto je kao da si mu izdao zauvek.
– Rešenje koje predlažem državu ništa ne košta i ono je bilo je na snazi do 2014. godine. Tada se maksimalno u zakup moglo uzeti 50 hektara i 95 odsto ljudi koji su hteli da zakupe parče zemlje, pre svega da bi mogli da prežive, to su i uspevali da urade. Kada je SNS došao na vlast promenio je sve zakone koji sada idu na ruku agrotajkunima. Njima je diskvalifikovan mali poljoprivredni proizvođač. Danas neko može zakupiti pola Vojvodine, bez problema – nastavio je Jokić, koji napominje da nije više vest kada tokom licitacija dođe do raznih pritisaka, pretnji, pa čak i fizičkih obračuna.
Kako je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini vlasništvo svih građana Republike Srbije, smatra da njenim gazdovanjem treba da se ostvaruje javni i državni interes, a to je sigurno opstanak što više sela, a ne njihovo pretvaranje u traktorske stanice.
– U susednom selu, čovek sa četvoročlanom prodicom obrađivao je 15 jutara zemlje, ali od toga nije mogao da živi. Hteo je da uzme u najam 20 hektara od države i nije uspeo. Spakovao je kofere i otišao u Slovačku, a to je bio jedan od najkvalitetnijih ljudi u ovom kraju. U našem selu tri romske porodice su dobile pristojne kuće sa pola hektara zemlje. Uslov je bio da deset godina žive ovde i imanja bi postala njihova. Izdržali su godinu dana, odrekli su se vlasništva i vratili u Beograd u ona kartonska naselja, jer ovde nisu imali od čega da žive – kazao je Jokić.
Po zadnjem popisu u Srbiji postoji 4.712 naseljena mesta, a u 475 nema ni jednog deteta. U 55 nema nijedne žene, a u 545 nijedne žene starosti između 15 i 34 godine. Do polovine 21. veka potpuni nestanak preti za čak 3.193 sela.
Jokić obrađuje 25 jutara zemlje i živi od toga samo zbog činjenice što ne mora više nikog da finasira.
– Nemam više o kome da brinem pa tako i preživim. Svakako, ne bi trebao više ni da radim. Ali da sada moram da školujem decu i plaćam sve troškove života, ne bih to mogao sa 25 jutara zemlje u ratarstvu. Imam sina koji je diplomirani inženjer poljoprivrede, koji ima i ovu zemlju i kuću i sve mašine, ali ne može od toga da živi. Sprema se za Ameriku – rekao je Jokić.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
