foto Aleksandar Roknić DanasSrpski pokret Dveri traži od Narodne banke Srbije da spreči ponovno poskupljenje bankarskih provizija, a od Vlade da predloži Zakon o porezu na ekstra-profit, saopštila je juče narodna poslanica i potpredsedica Dveri Tamara Milenković- Kerković.
Poslanica Milenković- Kerković je podsetila da je Udruženja banaka Srbije ranije saopštilo da upravo ističe period jednogodišnjeg umanjenja bankarskih naknada i da će banke od 1. septembra vratiti svoje tarife za obračun naknada za bankarske usluge na prethodni nivo, veći i za 30 odsto. Jedina od 20 banaka koje posluju u Srbiji koja je najavila da neće povećavati naknade je Banka Poštanska štedionica.
„Srpski pokret Dveri traži od NBS da zauzda ovaj novi finansijski udar na građane Srbije, od kojih svaki u proseku već duguje bankama blizu 2000 evra. Pored toga, od NBS tražimo da hitno ispita i objavi stepen koncentracije na bankarskom tržištu, koji je za poslednjih deset godina značajno porastao, pa je takozvani racio koncentracije (CR) pet najvećih banaka u Srbiji znatno iznad 50 odsto, što ukazuje na ugroženu konkurenciju i na kartelizaciju bankarskog tržišta“, navela je Milenković- Kerković, koja je i redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Ona je naglasila da Dveri smatraju da je najava banaka da će od sutra ponovo vratiti ogromne cene svojih naknada „protivna načelima savesnog i poštenog ponašanja“. U odsustvu zdrave konkurencije, kao i kontrole i zaštite konkurencije u bankarskom sektoru, ovakva praksa predstavlja i „zloupotrebu dominatnog položaja banaka, na grbači građana Srbije“.
Ona je još kazala da će Dveri uputiti preporuku Vladi za donošenje Zakona o porezu na ekstra-profit, kako bi „milioni evra koje bankarski klijenti plaćaju bankama za kredite i druge usluge mogli da vrate u budžet Republike Srbije“.
„Od Vlade Srbije tražimo da spreči dalje enormno bogaćenje banaka na račun prezaduživanja već osiromašenih građana. Bankarski krediti, pogotovu najzastupljenije a najskuplje takozvano prekoračenje po tekućem računu, već imaju sve karakteristike ‘zelenaških ugovora’, jer su banke svesne teškog stanja u kome građani uzimaju kredite pod najnepovoljnijim uslovima za koje znaju da neće moći da ih isplate“, navela je.
Milenković- Kerković je podsetila da dug građana i privrede bankama u Srbiji iznosi 28, 5 milijardi evra, a da su samo građani zaduženi 12,5 milijardi evra. I kamatne stope su izuzetno visoke pa su u julu mesecu za revolving kredite iznosile 9,55 odsto, za dugovanja po kreditnim karticama 22,75 odsto, a za “dozvoljeni minus”, uz pomoć kojeg „preživljava ogroman broj građana Srbije“- 28,98 odsto, kazala je.
Povećavaju prihode i bez uvećanja provizija
„I pored toga što su u avgustu 2022. godine banke u Srbiji prihvatile preporuku NBS, kao regulatornog tela, da svoje naknade i provizije smanje za odsto ili ih vrate na period pre povećanja, u toj istoj godini banke su svoj neto prihod od naknada i provizija povećale za 62 odsto, po osnovu provizija i naknada. Samo od naknada za takozvane troškove odobravanja kredita, banke su zaradile 441, 5 milion evra“, rekla je Milenković- Kerković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
