Nevladine organizacije protiv gasnih projekata na Zapadnom Balkanu

U zajedničkom saopštenju 47 organizacija koje je prosledila Beogradska otvorena škola (BOŠ), upozoreno je da bi takvi projekti, umesto da predstavljaju alternativu za ruski gas, značajno povećali potrošnju gasa u reigonu i njegovu zavisnost od uvoza fosilnih goriva.

Na ovogodišnjem Samitu Inicijative tri mora u Dubrovniku planirano je potpisivanje sporazuma o gasnom interkonektoru između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok je najavljeni sporazum između SAD i Crne Gore već naišao na snažan otpor civilnog društva i ljudi koji žive u blizini planiranog terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Baru.

Predstavnik BOŠ Ognjan Pantić istakao je da planove za razvoj gasne infrastrukture u ovom regionu ne prate analize opravdanosti investicija, koje bi uzele u obzir stanje u vezi sa ograničenom dostupnošću gasa i nepredvidivosti cena.

U saopštenju je navedeno da zemlje Zapadnog Balkana imaju nisku zavisnost od gasa, da su najviše zavisne Srbija sa 14 odsto i Severna Makedonija sa 12 odsto, dok u BiH gas čini manje od tri odsto ukupne energije, a Albanija, Crna Gora i Kosovo nisu povezani na međunarodnu infrastrukturu. U Evropskoj uniji u 2024. gas je činio više od 20 odsto raspoložive energije.

Kako se navodi, umesto da to vide kao prednost koju treba iskoristiti, većina vlada Zapadnog Balkana aktivno planira gasovode, elektrane i LNG terminale koji bi, zajedno, mogli utrostručiti potrošnju gasa iz 2023. godine.

Ovo bi, prema zajedničkom saopštenju, ili dovelo ekonomije u neisplativu zavisnost od uvoza gasa, ili bi na kraju postala infrastruktura bez upotrebne vrednost.

Organizacije koje potpisuju saopštenje dolaze iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Crne Gore, sa Kosova, ali i iz same EU.