Foto: Shutterstock/fizkesZa stan od 55 kvadrata u Beogradu, neko ko radi za prosečnu platu i to beogradsku od 1.050 evra, isplaćenu u decembru, koji je inače mesec u kom su plate napumpane bonusima i trinaestim platama, mora da odvoji više od 10 godišnjih neto plata. Celih. Bez da potroši i jedan dinar na hranu, piće, stanovanje.
Ako uzmemo reprezentativniju, novembarsku platu, potrebno je za stan (stančić?) od 55 kvadrata dati celih 11 beogradskih prosečnih plata. Pošto stanove u Beogradu ne kupuju samo Beograđani, izveli smo računicu i za prosečnu platu na nivou Srbije. Naime, potrebno je više od 160 takvih plata ili 13,5 godina za kupovinu ovog stana.
Naravno, od nečeg mora da se živi, pa kad se oduzme minimalna potrošačka korpa, ispada da je potrebno 33 godišnje neto prosečne plate u Srbji da se kupi onaj stan od 55 kvadrata, što je prosečna površina stanova u Srbiji.
Ali, otprilike više od dve trećine ili čak i više građana zapravo prima platu manju od prosečne. Medijalna plata je ona od koje pola zaposlenih prima manju, a pola veću platu. Takvih plata za stan od 55 kvadrata u Beogradu je potrebno više od 900 ili čak 76 godina godišnjih plata uz izdvajanje novca za minimalnu potrošačku korpu.
Uz sve to, postavlja se pitanje ko kupuje stanove u Srbiji ili Beogradu po ovim cenama. U Beogradu je prosečna cena kvadrata 2.360 evra.
I u situaciji kada deluje da su cene na tržištu naduvane, a istovremeno kamatne stope na kredite rekordne, zbog čega je stambeno kreditiranje skoro prepolovljeno uprkos ograničenju kamatne stope od strane NBS za kupce prvog stana, cene stanova ne padaju.
Zapravo i dalje rastu, samo usporeno u odnosu na prethodnih nekoliko godina, naspram razvijenijih zemalja gde već dve godine cene nekretnina padaju, kao što bi se i očekivalo.
Objašnjenja je mnogo, od dolaska Rusa do nepostojanja berze, ali nijedno ne objašnjava odakle toliki keš (više od 80 odsto kupoprodaja je za gotovinu).
Odakle novac i to u gotovini za kupovinu silnih stanova na ekskluzivnim lokacijama po ekskluzivnim cenama koje dobacuju i do 10.000 evra za kvadrat. Manje od 30.000 ljudi u Srbiji prijavljuje godišnji porez na dohodak koji plaćaju oni koji su prošle godine imali veća godišnja primanja od 36.400 evra.
Neki sumnjaju da se u ekonomiji vrti više novca nego što statistika hvata, a neki sumnjaju da ima dosta para neidentifikovanog porekla koje traže način da uđu u legalne tokove. U svakom slučaju, teško onom ko sada mora da se skući, a nema nikakvu imovinu da proda.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
