Svaki drugi privrednik očekuje da će poremećaji na tržištu trajati do dve godine: Ukrajinska kriza ogolila veliku slabost ekonomije Srbije 1Foto: EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Privreda Srbije je među energetski najintenzivnijim privredama u Evropi i troši velike količine energije za proizvodnju jedne jedinice bruto domaćeg proizvoda. Drugim rečima, naša energetska efikasnost je na veoma niskom nivou, čak četiri puta niža od proseka EU. Zato ne čudi što su privrednici u NALED-u jednoglasni u najnovijoj anketi da će rat u Ukrajini imati negativne posledice po našu ekonomiju.

Domaća privreda je visoko uvozno zavisna od energenata. Podaci energetskog bilansa Srbije za 2020. pokazuju da Srbija tri četvrtine potrebnih količina sirove nafte obezbeđuje iz uvoza, dok iz domaće, primarne proizvodnje podmiruje četvrtinu. Od ukupne vrednosti nafte koju uvozimo, gotovo dve petine dolazi iz Iraka, a oko trećine iz Rusije i Kazahstana, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kada je konkretno reč o Rusiji, iz te zemlje nabavljamo čak 81% potrebnih količina gasa i 18% nafte i naftnih derivata. Kako se uticaj krize pre svega odražava kroz inflaciju odnosno rast cena energenata i proizvoda i usluga u sektorima koje primarno koriste energente u proizvodnji, procena privrednika je da će najviše biti pogođeni energetika i saobraćaj i transport, potom poljoprivreda i prehrambena industrija, građevinarstvo i na kraju trgovina.

– Stavovi anketiranih članova iz privrede su veoma indikativni. Gotovo 70% kao ključne izazove ističe moguće prekide u snabdevanju repromaterijalima i sirovinama, pre svega energentima, rast cena energenata i inflaciju. Nešto više od polovine očekuje da će kriza i poremećaji na tržištu trajati do dve godine i još petina da će se osetiti i duže dok je ostatak optimističniji i očekuje okončanje negativnih efekata u roku od godinu dana – kaže Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a i direktor za poslovno savetovanje u kompaniji PricewaterhouseCoopers.

Prema njegovim rečima, iako privrednici očekuju vrlo negativne ili umereno negativne efekte na celokupnu ekonomiju, daleko su optimističniji kada procenjuju uticaj krize na sopstveno preduzeće – tri četvrtine očekuje samo umereno negativne posledice. Čak 88% ne očekuje da će menjati broj zaposlenih, a najveći deo (44%) ne očekuje ni promene u visini prihoda, jer su pre svega okrenuti domaćem i tržištu EU.

– Nešto više od polovine naših anketiranih članova, njih 56%, vidi odgovor Vlade Srbije i uvedene mere kao donekle adekvatne dok je trećina u potpunosti zadovoljna. Imajući u vidu da ih veoma brine rast cena, očekivano su najbolje ocenili mere kao što su ograničenje cena naftnih derivata i ograničenje cena gasa, koje podržava više od dve trećine privrednika. Slede mere kao što su snižavanje akciza na naftne derivate, ukidanje carina na uvoz nafte i mere Narodne banke protiv inflacije – ističe Cvetković.

Kako bi se očuvao kontinuitet poslovanja, privrednici uz postojeće mere Vlade predlažu i jednu novu – uvođenje dodatnih linija za garancije i kreditiranje obratnih sredstava kompanija. Prema rečima Cvetkovića, ovaj vid podrške građanima i privredi uveliko primenjuju i druge države, među kojima su i Francuska, Crna Gora i Severna Makedonija.

Premda nije moguće pouzdano proceniti gubitke i negativan uticaj sukoba u Ukrajini na domaću privredu, evidentno je da će privredni rast u ovoj godini biti ispod planiranih 4%, dok će inflacija biti viša od projektovane s obzirom na to da je već u martu premašila devet procenata. Pored toga, pogoršaće se osnovni makroekonomski pokazatelji, poput javnog duga, spoljnotrgovinskog i fiskalnog deficita, a sasvim je izvesno i smanjenje stranih direktnih investicija i deviznih rezervi. S druge strane, kriza može doneti i određene pozitivne efekte i ekonomske koristi, s obzirom na to da određeni broj kompanija, koje posluju u Rusiji, prebacuju svoje poslovanje i u Srbiju.

Anketa je obuhvatila 37 članova, pre svega izvozno orijentisanih. U obzir su uzeti samo kompletni odgovori i iako uzorak nije reprezentativan ipak predstavlja dobru indikaciju stavova privrede. Pored Srbije, anketirani članovi posluju pre svega sa zemljama Zapadnog Balkana i Evropskom unijom, dok se Ukrajina i Rusija značajno manje javljaju kao njihova tržišta. Među anketiranim kompanijama su mahom članovi iz poljoprivredne i prehrambene industrije, a u uzorku se javljaju i predstavnici drugih industrija poput mašinske, duvanske, građevinske, rudarstva, kao i sektora usluga (banke, IT kompanije i sl.).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.