Nastavlja se rasprodaja simbola Beograda: Matijević ponovo hoće hotel Slavija

Predmet prodaje je kapital preduzeća koji iznosi 24,94 miliona evra, trenutno u potpunom vlasništvu države.

Slavija hoteli nalaze se u procesu privatizacije još od 2005. godine kada su izdvojeni iz JAT-a.

Prošle godine zabeležio je gubitak od 14,6 miliona dinara pre oporezivanja, a krajnji gubitak iznosio je blizu osam miliona dinara, prema godišnjem izveštaju preduzeća za 2022. godinu.

Iako se nalazi maltene 10 godina u procesu privatizacije deo hotela Slavija zamalo da bude prodat pre pet godina u jednom savim drugačijem procesu. Naime, javni izvršitelj je dao na prodaju Slaviju luks 2018. godine na ime navodnog duga hotela od dva miliona evra prema austrijskoj firmi Fil Šar, crnogorskog kontroverznog biznismena Branislava Šarovića koji je ubijen 2009. godine.

Nakon što je Arbitražno veće presudilo u korist ove firme koja je navodno pozajmljivala novac Slaviji, čak je i sprovedena aukcija, ali je Privredni sud poništio odluku Arbitražnog veća.

Izvršitelj je tri puta utvrđivao vrednost hotela, pa je prvo procenio na četiri miliona evra, da bi nakon reakcije poslovodstva Slavije povećao procenu na 5,9 miliona evra, a na kraju je uvažio procenu veštaka od 9,4 miliona evra. Na aukciji je početna cena bila 70 odsto procenjene vrednosti, odnosno 6,53 miliona evra. Po ovoj ceni, kvadrat hotela Slavija Luks vrednovan je po svega 940 evra.

Na aukciji je pobedio biznismen Petar Matijević, odnosno njegova fima „Mat ril estejt“ koja je odmah položila i depozit od šest miliona evra, ali je Privredni sud proglasio prodaju nevažećom.

Na upit Danasa, Bojan Matijević, sin biznismena Petra Matijevića, potvrdio je da će njegova kompanija otkupiti dokumentaciju, a da će odluku o tome da li će učestvovati ili ne u nadmetanju, tek doneti.

Ako se proda, mada ne bi bilo čudno da se na prvoj aukciji ne pojavi niko sa ponudom, kako bi se na narednoj aukciji našla upola cene, hoteli Slavija biće poslednji u nizu obeležja Beograda koji će preći u privatne ruke.

Poslednjih godina, nove vlasnike našli su Centar „Sava“, Beograđanka i Geneksova kula. Još davno pre, 2001. godine prodat je i CK, odnosno poslovni centar Ušće.

Poslednja je prodata kula Geneksa na Novom Beogradu površine 16.500 kvadrata plus garaže za 2,4 milijarde dinara, što je malo više od 20 miliona evra. Kupac je ugostiteljska firma „Eureka bar“ u vlasništvu Aleksandra Kajmakovića, poznatog i kao Aca Bosanac.

Ovaj ugostitelj, vlasnik, prema pisanju medija, restorana Temperament, Casina, Boutique, Kod konja, Dva goluba, Zlatni bokal, Tri šešira, La Fayette u Beogradu, poznat je i kao blizak saradnik Predraga Rankovića Peconija.

Tokom prethodne tri godine prodate su još tri zgrade, značajni simboli Beograda.
Prvo je kupca našla Palata Beograd, čuvena Beograđanka, delo arhitekte Branka Pešića, dugo najviša zgrada u Beogradu visine 101 metar.

Beograđanku je za 16,5 miliona evra kupila firma Marera propertis, koja je u Beogradu radila nekoliko velikih projekata, a među njima izgradnja Kalemegdan biznis centra podno Kalemegdana na mestu zgrade Beka.

Ova firma je zajedno sa firmom „Aleksandar gradnja“ kupila i rekonstruisala i zgradu BIGZ-a kod Sajma u koju je, prema izjavama u javnosti, uložila oko 20 miliona evra.

BIGZ je zgrada štamparije istoimene izdavačke kuće koju je 1930-ih godina projektovao Dragiša Brašovan na 40.000 kvadratnih metara.
Vlasnik ove kompanije je prema pisanju medija Rus Vladimir Zubrilov.

Centar „Sava“ je posle decenija neulaganja i propadanja, prodat iz trećeg pokušaja 2020. godine za 17,5 miliona evra. Ovaj kongresni centar izgrađen je 1977. godine po nacrtu arhitekte Stojana Maksimovića za potrebe održavanja godišnjeg sastanka MMF-a, a Sava centar je bio između ostalog i domaćin samitu nesvrstanih i konferneciji OEBS-a.

Sava centar je prvobitno ponuđen po ceni od 27,4 miliona evra, ali tek kada je cena pala na 17,5 miliona javio se kao ponuđač Delta holding koji je prihvatio obavezu da uloži u rekonstrukciju najmanje 50 miliona evra.

Ekonomski Analitičar Bogdan Petrović ističe da se prodaja Beograđanke pokazala kao dobar potez, jer je zgrada koja se raspadala pretvorena u uglednu poslovnu zgradu.

„Država ne treba da se bavi rentiranjem, ima ona druge stvari kojima treba da se bavi. Ako smo privatizovali sve druge stvari, ne vidim zašto ne bi i hotel Slaviju. Ionako je trebalo odavno taj hotel prodati, ali se odlagalo jer je služio za uhlebljavanje partijskih kadrova. Država treba što pre toga da se reši, jer ni taj hotel nije u najboljem stanju i treba dosta investirati u njegovu modernizaciju“, napominje Petrović.

Olga Andrić iz Ministarstva prostora, nevladine organizacije koja se bavi urbanizmom u Beogradu, ističe da je najveći problem što je odnos prema javnoj svojini potpuno nemaran.

„Beograđanka, Sava centar, Geneks kula, pa sada i hotel Slavija su rasprodati, a da nije bilo reči o tome šta bi sa tim prostorima moglo da se uradi da se unaprede, prenamene, a da ostanu u javnom vlasništvu.

U aktuelnom Planu generalne regulacije stoji da na prostoru oko Slavije treba razvijati stanovanje, sa naglaskom na apartmansko i luksuzno. U neposrednoj okolini hotela u planu je izgradnja luksuznih kompleksa, što nameće viši standard, veće troškove života i drugačiju strukturu ljudi koji tu žive. To nam govori da su ovom gradu u fokusu interesi investitora, a ne potrebe i interesi građana.

Logično bi bilo da grad i država brinu o javnom vlasništvu i umnožavaju ga u cilju zaštite javnog interesa, a ne prodaju za bagatelu.

Ako su neki prostori u fazi propadanja ili nisu više tržišno atraktivni, mogu postati objekti priuštivog stanovanja, društveni centri, rekreativni prostori, klubovi za penzionere i još mnogo toga čega nam fali, a mnogo nam fali“, zaključuje Andrić.