Foto: FoNet/EPSBivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović juče je, gostujući na TV Nova, izjavila da je na sastanku Nadzornog odbora EPS-a doneta odluka da se kreće dalje u realizaciju termoelektrane „Kolubara B“, u vreme „kad ceo svet ide na zelenu energiju“, a Srbija ima mogućnosti da razvija solarne, vetro i hidroelektrane. U EPS-u demantuju da je NO usvojio odluku o ovom pitanju, ali ne i da su namereni da taj projekat sprovedu.
„O svakom investicionom projektu postoji način donošenja odluka, ali i neophodni preduslovi koji se moraju ispuniti – od obezbeđivanja finansiranja do ugovaranja radova. Što se tiče „Kolubare B“, ti preduslovi ne postoje, a Nadzorni odbor EPS-a nije doneo odluku na predlog menadžmenta EPS-a u vezi ovog projekta“, poručuju u Ministarstvu.
Sagovornici Danasa smatraju da bi izgradnja ove termoelektrane bila štetna i sa ekonomske strane, ali i za životnu sredinu, a da bi struja koju bismo tako dobili bila 400 ili 500 odsto skuplja.
U eri kada se zemlje članice Evropske unije, čiji deo i Srbija želi da postane, razvijaju u pravcu zelene energije i što zdravijih rešenja, izgradnja ovakvog jednog projekta, čini se, mogla bi Srbiju značajno da udalji od plana da do 2050. godine bude potpuno dekarbonizovana zemlja, kažu sagovornici Danasa.
Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) Zvezdan Kalmar potvrđuje da bi izgradnja ove termoelektrane bila direktno u konfliktu sa obavezom koju je Srbija prihvatila, da dekarbonizuje, odnosno da prestane da proizvodi struju iz uglja do 2050. godine.
On dodaje da bi takvim projektom Srbija znatno povećala zagađenje životne sredine.
„Čak i da to bude po najnovijim standardima, takva vrsta proizvodnje će da proizvodi ogromno zagađenje i zahtevaće se i otvaranje novih rudokopa, tako da će se ugalj proizvoditi u desetinama miliona tona godišnje“, ukazuje naš sagovornik.
Kako pojašnjava, vrlo brzo bi bila uvedena i ugljenična taksa, što znači da bi građani mnogo skuplje plaćali struju.
„Naše analize pokazuju da će takvi objekti dovesti do toga da ćemo morati da plaćamo 400 ili 500 odsto skuplju struju i to će dovesti do socijalne bombe, građani to neće moći da podnesu“, navodi Kalmar.
On objašnjava i da je izgradnja takvog objekta iz budžeta Srbije direktno konfliktna planovima za erengetsku efikasnost, koja bi, kako dodaje, daleko brže i na daleko čistiji način obezbedila energetsku bezbednost.
Kalmar ističe i da ovaj projekat nema potrebne dozvole.
„Ne znam odakle Zorani Mihajlović priča da se sa realizacijom projekta kreće, jer taj projekat nema nikakve dozvole. To je poptuno novi proces koji će morati da traje godinama, biće tu i sudskih procesa protiv toga“, ukazuje naš sagovornik.
Kako navodi, ovakvim projektom bi se još više povećalo zagađenje, povećala bi se pepelišta i povećalo bi se zagađenje vode.
„Te dve nove termoelektrane bi morale između šest i osam tona uglja godišnje da troše, a mi već sada uvozimo ugalj, što znači da bismo ugalj plaćati drastično skuplje. Energetska efikasnost objekata u Srbiji može da se podigne za između pet i 10 godina, a ovaj objekat neće moći da dobije prve potrebne dozvole za menje od 3 ili 4 godine, mi ćemo ga provući kroz sudske procese“, najavljuje Kalmar.
Za taj novac koji bi bio uložen u izgradnju termoelektrane, bi, kako smatra Kalmar, trebalo uraditi energetsku efikasnost i „onda pristupiti izgradnji Đerdapa 3 ili drugih takvih objekata koji bi mogli da izvrše ulogu regulacije za solarne panele ili vetar“.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Udruženja energetičara Nikola Rajaković za Danas navodi da su termoelektrane „stara priča“ koju je odavno trebalo završiti.
„Mi smo krenuli u tu priču krajem osamdesetih godina prošlog veka, to je preko 30 godina koliko traje ta priča i za to vreme okolnosti su se drastično promenile. Ugalj nije više onaj energent koji je bio tada“, objašnjava naš sagovornik.
On ukazuje i na to da danas imamo i teškoća u njegovoj eksploataciji, a da se to, pre svega, odnosi na zaštitu životne sredine.
„Rezerve uglja kod nas su pri kraju i zato ne treba graditi nove blokove na ugalj“, naglašava Rajaković.
On smatra da nema novih elemenata koji bi afirmisali korišćenje uglja u TE „Kolubara B“, koja je, kako dodaje, bila projektovana sa tehnologijama pre 40 godina.
„Da smo znali i umeli da to brže napravimo, to bi imalo smisla, ali danas nema osnove za pokretanje tog pitanja. To nije racionalno ni po tehnološkom osnovu, ni po osnovu zaštite životne sredine, sve je to prošlost, moramo se okretati modernijim rešenjima“, ističe Rajaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
