Foto: FoNet/Aleksandar BardaGradonačelnik Beograda u ostavci Aleksandar Šapić izjavio je u petak da je to što na ulicama Beograda ima oko 5.000 beskućnika dokaz da je Beograd postao metropola, „jer najbogatiji gradovi imaju problem sa beskućnicima“ dodavši da „u SAD u krajevima gde žive najbogatiji Amerikanci beskućnici prevrću po kantama“.
Ova izjava izazvala je buru u javnosti, a veza po kojoj veća razvijenost proizvodi više beskućnika je mnogima ostala neshvatljiva.
Danilo Ćurčić, programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, ističe da beskućnici nisu potvrda da je Beograd postao metropola, kako gradonačelnik u ostavci tvrdi, već potvrda da se niko od nadležnih ne bavi sistemski stambenim i socijalnim politikama.
„Država je pitanje stanovanja u potpunosti prepustila tržištu, pa mogućnost za obezbeđivanje krova nad glavom zavisi isključivo od materijalnog statusa i kapaciteta pojedinca. U takvoj situaciji, osim u „stambeno-poslovnim kompleksima“ za bogate koji niču širom grada, velika većina ostalih građana ne može sebi da obezbedi dom“, kaže naš sagovornik dodajući da to priznaje i samo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture čiji zvanični podaci pokazuju da je cenovna priuštivost stana u Srbiji sužena na grupu od oko 10 odsto domaćinstava sa najvišim prihodima.
Ćurčić napominje da naši sugrađani u situaciji beskućništva svakodnevno imaju probleme da dobiju lična dokumenta koja im omogućavaju pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, legalnom zaposlenju, mogućnost da glasaju.
„Prihvatilište za odrasla i stara lica, kao jedina standardizovana usluga smeštaja u Beogradu, nije dovoljno pristupačno za osobe u situaciji beskućništva.
Dnevni i noćni centri za osobe u situaciji beskućništva u Beogradu se otvaraju samo u zimskim mesecima, ograničenog su trajanja i funkcionišu kao ad hoc rešenja.
Činjenica da ste osoba u situaciji beskućništva ne garantuje vam čak ni pravo na besplatni obrok u narodnim kuhinjama. Niko ne bira da bude siromašan i bez krova nad glavom, za razliku od institucija koje biraju da se ne bave svojim poslom“, zaključuje on.
Sarita Bradaš, psihološkinja i saradnica Fondacije „Centar za dmeokratiju“, smatra da je izjava Šapića „krajnje neprimerena i neutemeljena, a pored toga i socijalno neodgovorna“.
„Mi imamo problem sa popisom beskućnika. Nisu beskućnici samo ljudi koji žive na ulici, već i ljudi koji, na primer, žive kod rodbine.
A grad ne radi ništa da im pomogne. Prihvatilišta za odrasle nisu njima namenjena.
Mnogo je da ih ima i 10 ili 50 beskućnika, a verujem i da je 5.000 potcenjen broj“, ocenjuje ona.
Za Petra Đukića, člana Naučnog društva ekonomista i profesora na Tehnološko metalurškom fakultetu, ova izjava je neshvatljiva.
„Ako je poruka da se Beograd razvio i da zato imamo toliko beskućnika, ja to ne mogu da shvatim. Doduše, metropola ima raznih, ali ova konkretno relacija mi je nerazumljiva.
Teško je dati komentar na ovakvu izjavu“, kaže on za Danas.
Mila Popović, predsednica beogradskog odbora SSP-a kaže da ne prođe dan, a da odlazeći gradonačelnik ne izgovori nešto zbog čega se ljudi u Beogradu stide ko vodi naš grad.
„Zato Aleksandra Šapića ne treba komentarisati, treba ga smeniti i to ne samo zbog izjava koje vređaju svakog pristojnog čoveka već zbog korupcije koja pojede dobar deo budžeta, divlje gradnje, zapuštenih parkova, neispunjenih obećanja, nedostatka vrtića, saobraćajnog haosa, uplašenih ljudi …
Sve to se može promeniti, ali tek kada smenimo one koji Beograd doživljavaju kao plen, a ljude kao brojeve. A 5.000 beskućnika su još jedna sramota ovog režima, koja na sreću ne može našem Beogradu oduzeti status metropole, koji Aleksandar Šapić nastoji da mu oduzme jednako onim što govori kao i onim što radi“, zaključuje Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
