Šestović (Svetska banka): NIS utiče na investicije, bezbednost i industrijsku proizvodnju

„Što pre se dođe do rešenja, to bolje. Nadamo se da najnovija dešavanja na Bliskom istoku neće značajno odložiti taj proces, jer kriza u vezi sa NIS-om traje već prilično dugo i važno je da se okonča u što kraćem roku“, rekao je Šestović na konferenciji za medije povodom predstavljanja Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.

Podsetio je da Srbija ima rokove koje je postavila američka administracija za rešavanje vlasništva NIS-a, kao i da je najnoviji rok 22. maj.

„Nadamo se da će se taj rok ispoštovati i da ćemo krajem maja imati neko rešenje“, rekao je Šestović, odgovarajući na pitanje novinara kako bi okončanje pregovora između NIS-a i MOL-a uticalo na privredni rast.

Na pitanje novinara koliko će državni budžet moći da izdrži sa nižim akcizama na gorivo, koje su smanjene za 25 odsto nakon skoka cena nafte i rasta cena goriva usled krize na Bliskom istoku, Šestović je naveo da je finansijski uticaj trenutno relativno mali.

„Reč je o 30 do 40 miliona evra mesečno. Ako se uzme u obzir da se godišnje od akciza prikupi oko dve do 2,2 milijarde evra, jasno je da je reč o relativno malom iznosu. Inače, ukupna javna potrošnja iznosi oko 36 milijardi evra, pa se može zaključiti da je ovaj uticaj zanemarljiv“, rekao je Šestović.

Prema njegovim rečima, problem bi mogao nastati ukoliko bi ova mera postala trajna ili bi bila znatno proširena.

„U ovom trenutku to nema značajan uticaj na budžet“, istakao je Šestović.

„Vreme je da se razmišlja o štednji“

Šestović je naglasio da je sada pravi trenutak za razmatranje mera štednje, ističući da je to centralno pitanje u uslovima nestabilnosti.

„Prvo, potrebno je smanjiti subvencije. Srbija je u prethodnim godinama popustila u toj oblasti, pa su subvencije porasle. Sada se postavlja pitanje kako ih postepeno smanjiti. Drugi rashodi koji bi mogli da se redukuju jesu javne investicije, kao i nabavka roba i usluga“, zaključio je Šestović.