Danica Grujičić: foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Još jedna u nizu „reformi“ koju je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić jeste manji broj dana bolovanja koje može otvoriti lekar opšte prakse.
Prema predlozima izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji još uvek nisu dostupni javnosti, lekari opšte medicine neće moći pacijentima da pišu bolovanja na 60 dana, već samo na dve nedelje.
Ova najava izazvala je buru reakcija u javnosti, kako od strane samih zaposlenih, tako i od lekara i sindikata, koji smatraju da je to još jedna restrikcija za već izrabljene radnike.
Sa druge strane, poslodavci kažu da bi ranije uključivanje Komisije u kontrolisanje opravdanosti bolovanja sprečilo zloupotrebe, kojih, kako tvrde, ima dosta.
Predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović ističe za Danas da bi usvajanje pomenutih izmena dvocifreno umanjilo postotak otvorenih bolovanja, koja idu na teret poslodavca.
„Podržavamo rukama i nogama ove izmene. Bolovanje od dva meseca najčešće uzimaju neradnici ili oni koji imaju privatni posao koji treba završiti. Takođe, ljudi koji imaju lekare kao prijatelje, a koji će im produžiti bolovanje bez potvrde Komisije. To će nam pomoći da smanjimo bolovanja bar za 10 odsto. Kada zaposleni otvori bolovanje, ono ide na teret poslodavca do 60 dana. Upravo zbog toga ga Komisija neretko zaključuje 58. ili 59. dan, jer bi nakon toga plaćao Republički fond za zdravstveno osiguranje“, sugeriše Vukadinović.
Naš sagovornik napominje da su zakonske regulative danas toliko fleksibilne da radnik može otvoriti bolovanje i otići da radi i van zemlje, samo ako ima lekara koji bi potvrdio da mu je bilo potrebno odsustvo, ali ne i mirovanje kod kuće.
„Maltene se dešava i da odu u inostranstvo na mesec dana da rade, a ne možete im ući u trag. Ranije, ako radnik nije zatečen kod kuće da koristi bolovanje kako mu je propisano, mogao je dobiti otkaz zbog nesavesnosti. Međutim, danas je to toliko liberalno da i sud uvažava ako zaposleni nađe lekara koji će potvrditi da nije mogao da radi, odnosno da je na lečenju, ali da ne mora da leži kod kuće. Iz tih razloga pomenute izmene su dobra stvar. Onih koji zloupotrebljavaju bolovanje nema mnogo, ali svakako ima dovoljno da povećavaju bolovanje i stoje na platnom spisku“, kaže Vukadinović dodajući da je značajno što su navedene grupe pacijenata za koje ovo neće važiti.
Sa druge strane, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić najavu ministarke ocenjuje kao skandaloznu izjavu i loš potez, koji isključivo ide na uštrb radnika.
„Bila bih presrećna da jednom neko iz Ministarstva iznese predlog koji ide u prilog radnicima. Pomenuta izjava je skandalozna iz više razloga. Radnici se optužuju mimo ikakve realnosti da idu masovno na bolovanje, što apsolutno nije tačno. Čak štaviše, imamo situaciju da zaposleni ređe odlučuju da idu na bolovanje zbog umanjenja plata za 35 odsto dok su na bolovanju. Sa druge strane, veliki broj poslodavaca daje stimulacije svim radnicima koji tokom jednog meseca ne odu na bolovanje. One nisu male, idu od pet do 15 hiljada dinara. Tvrditi da smo vodeća država po broju bolovanja, na osnovu podataka je teoretski netačna“, kaže Savić.
Predsednica ASNS ipak napominje da je Srbija vodeća zemlja po broju obolelih od karcinoma i srčanih bolesti, te da je to činjenica koja treba da ide na sramotu Ministarstvu.
„Ovo se ne dešava slučajno, i govori o stanju zdravstvenog sistema u našoj zemlji. Kod nas se operacije zakazuju na period od godinu do dve, pregledi od šest do 12 meseci. Ministarki je bilo mnogo bolje da je pažnju posvetila rešavanju i popravljanju zdravstvenog sistema, a ne predlaganju ove i sličnih izmena“, sugeriše naša sagovornica.
Kako otkriva za Danas, ASNS su uputile dopis Ministarstvu zdravlja, u kom su izrazili ogromno negodovanje povodom ovakvog razmišljanja i zakonskih izmena. Naime, Savić smatra da je do najave došlo samo da bi se izašlo u susret stranim investitorima, koji su se, kako tvrdi, žalili da radnici mnogo više idu na bolovanja nego što je potrebno.
„Stoga je usledila reakcija ministarke, u skladu sa zahtevima i potrebama stranaca, kojima je malo profita koji dobijaju za mizerne plate što daju našim radnicimaa, pa da im se još malo dodvorimo, a radnicima da onemogućimo da odboluju i kada su bolesni. Sa druge strane, živimo u zemlji u kojoj postoji manjak lekara. Ako se ovo usvoji, u zdravstvu će biti kolaps. Budalaština je maltretirati ljude koji su bolesni a nemaju karcinom ili druge navedene bolesti koje bi bile izuzete iz izmena, da idu na sistematske preglede i čekaju satima. S tim pre što sada poslodavci imaju pravo da radnike upute na Komisiju nakon dve nedelje, ako posumnjaju da bolovanje nije opravdano. Oni već sada imaju mehanizam kako da reaguju ako je bolovanje lažno i da nakon toga daju otkaz zaposlenom“, pojašnjava Savić.
Naposletku, naša sagovornica naglašava da ministarka Grujičić takvim izjavama ponižava i svoje kolege lekare.
„Ako njen kolega lekar da lažno bolovanje, ministarka treba da se obrati lekarima i kaže da ne zaslužuju svoju poziciju. Naša država bi mogla da povede računa o zaposlenima, tako što će povećati plate i minimalnu zaradu. Ako onaj ko obrađuje zemlju ima platu od 1.000 evra, kako predsednik obećava, onda će moći da plati nekome da mu uredi njivu, dok on radi na svom radnom mestu. Onaj ko se zaista bavi poljoprivredom nije ni zaposlen, već je na njivi od jutra do sutra“, zaključuje predsednica ASNS.
Sa njom je saglasan i sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović, koji konstatuje da ovakve izmene neće postići cilj za koji se ministarka, kako je navela, zalaže.
„Teško da će ovakve izmene smanjiti zloupotrebu odlaska na bolovanje, jer ljudi koji su duže od mesec dana na bolovanju ga ne zloupotrebljavaju, već su to osobe koje zaista imaju zdravstvene tegobe i potrebu za dužim lečenjem. S tim u vezi, izmene će proceduru napraviti složenijom. Komisija će imati više posla, a ljudi koji su zaista bolesni biće više maltretirani u celoj toj priči. Takođe, ljudi nisu ni motivisani da idu na bolovanje, jer će primiti samo 65 odsto plate. Taj potez smanjuje i regres za godišnji odmor, naknadu kada je radnik na godišnjem odmoru, pa se tako odražava na umanjenje primanja tokom čitave godine“, kaže Mihajlović.
On predočava i da ne postoje značajne razlike u broju ljudi koji odlaze na bolovanje u državnim naspram privatnih firmi, ali da je verovato da će pre otvoriti bolovanje osobe sa nižim primanjima, jer se bolovanjem od plate koja je viša – više i gubi.
„Država je uvek bila na strani poslodavaca i stranih investitora. Ni sindikati nisu za to da se zloupotrebljavaju zakoni, ali smatramo da postoje druga rešenja i načini da se prevenira, a ne da se kažnjavaju bolesni ljudi. Kontradiktorno je da donosimo Zakon o bezbednosti na radu, a onda restriktivni zakon koji radniku onemogućava da ide na bolovanje“, zaključuje naš sagovornik.
Prema rezultatima kontrole koju je 2019. uradio Republički fond za zdravstveno osiguranje, oko 11 odsto ljudi bilo na bolovanju 2017. godine iz potpuno neopravdanih razloga.
Sa druge strane, podaci Eurostata pokazuju da su radnici u Srbiji u poslednjem kvartalu 2022. radili prosečno 42,1 sat nedeljno, odnosno 6,4 sati više od proseka svih zemalja Evropske unije.
Krajem februara tekuće godine preminula je radnica nemačke fabrike Leoni u Kraljevu, četiri dana, nakon što se povredila na svom radnom mestu. Početkom marta na radnom mestu, preminula je i radnica turske kompanije Aster tekstil u Nišu nakon što joj je pozlilo u hali zbog ozbiljnih srčanih smetnji.
O tačnom broju zloupotreba bolovanja RFZO do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja Danasa.
Još 2019. godine Privredna komora Srbije predlagala je izmene Zakona o radu, koje bi poslodavcima pružile mogućnost da daju otkaz zaposlenima koji otvaraju lažna bolovanja.
Uputili smo pitanja i PKS da li smatraju da bi najava ministarke doprinela smanjenju zloupotreba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
