Srbija bez rasta investicija u 2022. – ove godine moguća i recesija, pala i javna ulaganja

U 2018. godini realni rast iznosio je 17,5 odsto, a u 2019. godini 17,2 odsto. Čak ni tokom pandemijske 2020. godine pad investicija nije bio dramatičan, svega dva odsto. U 2021. godini zabeležen je oporavak i rast investicija od 15,9 odsto.

Međutim, prošle godine u kojoj je ostvaren rast BDP-a od svega 2,3 odsto, nakon 7,5 odsto prethodne godine, realan rast investicija u bruto fiksna sredstva bio je tačno nula, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku.

Slabijem ekonomskom rezultatu bez sumnje je doprinela i slaba poljoprivredna godina sa godišnjim padom proizvodnje od osam odsto, ali mnogo veći pad zabeležilo je građevinarstvo kroz koje se mahom realizuju te investicije, a koje je smanjeno za 11,8 odsto.

U prva dva tromesečja zabeležen je rast investicija od 1,2 i 1,8 odsto, ali pad je počeo u trećem tromesečju (-2,2 odsto) i nastavio u četvrtom.

Zanimljivo je da je prema proceni Narodne banke Srbije u 2022. godini priliv stranih direktnih investicija bio rekordan i iznosio 4,3 – 4,4 milijarde evra, što je za 10 odsto više nego 2021. godine.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je izostanak rasta investicija u prošloj godini skladu sa podacima za prvih devet meseci.

„To je posledica rasta kamata i u Srbiji i u svetu, pre svega Evropi i neizvesnosti u privredi u pogledu budućeg privrednog rasta. Kada vlada neizvesnost investicije se usporavaju. Osim toga inflacija je visoka, 15 odsto, ali rast cena sirovina potrebnih za investicije kao što su metali i građevinski materijal su povećane znatno više, posebno u prvom polugodištu“, ocenjuje Arsić.

S druge strane, većina investicija se finansira iz kredita i rast kamata, posebno u drugoj polovini godine je dosta uticao na njihovo usporavanje, a uticaće još i više u ovoj godini.

„Prosečne kamatne stope u ovoj godini biće više nego prošle i uticaće i na strane direktne investicije. Očekujem i njihovo smanjenje ove godine jer su se u dobroj meri finansirale iz jeftinih kredita. Osim toga na njih će uticati i negativna ekonomska kretanja u regionu, ali i moguće pogoršanje odnosa Srbije sa zapadnim zemljama zbog rata u Ukrajini“, ističe Arsić.

Ako su ukupne investicije stagnirale, a strane direktne investicije zabeležile rast, to znači da su prošle godine smanjene ili domaće privatne ili javne investicije. Za njih još nisu objavljeni podaci za celu godinu.

Arsić smatra da su domaće privatne investicije smanjene, a tek će se videti koliko.

S druge strane prema podacima Ministarstva za finansije za prvih jedanaest meseci realno su smanjene i javne investicije i to za 7,4 odsto.

„Kod infrastrukturnih projekata vidi se kašnjenje i pitanje je u kojoj meri su realizovani. Investicije se registruju kada se izvrši plaćanje i veliki deo njih se realizuje u decembru kada država plaća svoje rashode“, napominje Arsić dodajući da će se kada izađe izvršenje budžeta za decembar videti kakvo je pravo stanje.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, primećuje da ako su investicije stagnirale, a BDP prošle godine porastao, zapravo imamo smanjenje učešća investicija u BDP-u.

On ne veruje da su pale privatne investicije „jer su ionako male“.

„U ovoj godini očekujem da će strane direktne investicije pasti u odnosu na prošlu godinu, posebno iz Evrope s obzirom na to da se u EU očekuje recesija ove godine.

Ako i mi uđemo u recesiju, a to očekujem, mogle bi pasti i domaće privatne investicije. Javne investicije su budžetski ograničene i smatrao bih uspehom da se održe na prošlogodišnjem nivou“, ističe Šoškić.

Jedina pozitivna okolnost što se tiče investicija je, prema Arsićevim rečima, trend evropskih zemalja da sele proizvodnju sa Dalekog Istoka bliže Evropi.

„To je na delu već prethodne dve, tri godine, a nastaviće se i u narednom periodu. Srbija je i dalje jeftina, ima jeftinu radnu snagu i jeftiniju energiju nego u EU. S druge strane, evropske kompanije žele da se vrate bliže Evropi i smanje transportne troškove. Osim toga poslednjih godina i odnosi sa Kinom se pogoršavaju, ali i Kina postaje sve skuplja“, objašnjava Arsić.