Foto: FoNet/ Bozidar PetrovićSrpske elektrane na ugalj decenijama zagađuju ceo region ogromnim količinama otrovnih gasova, što je izazvalo prevremenu smrt hiljada ljudi na Zadnom Balkanu i u Evropskoj uniji. Otrovne emisije iz elektrana kojima upravlja Elektroprivreda Srbije premašuju šest puta vrednosti dopuštene domaćim i međunarodnim zakonima, objavio je portal Euraktiv Srbija.
Navodi se da prema podacima portala META, informativnog kanala Evropskog biroa za životnu sredinu, srpske termoelektrane spadaju među najveće evropske generatore sumpor-dioksida, i predstavljaju zdravstveni i ekonomski rizik za ceo stari kontinent.
“Sumpor-dioksid je štetan gas koji nastaje spaljivanjem uglja, a doprinosi nastanku kiselih kiša i suspendovanih čestica (PM) i predstavlja ozbiljnu opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Udisanje SO2 može da izazove tešku iritaciju nosa i ždrela, kašalj i teškoće u disanju. Izlaganje većim koncentracijama gasa može da izazove i skupljanje tečnosti u plućima i hronična oboljenja poput astme, navodi se u tom tekstu i dodaje da se sumpor-dioksid koji ispuštaju EPS-ove elektrane širi na velikm prostoru pa tako deluje na ljude i prirodu ne samo u Srbiji.
Modeli podataka pokazuju da je 2016. godine više od polovine prevremenih smrti izazvanih emisijama iz balkanskih elektrana registrovano u EU. Iako su najizloženije bile okolne zemlje, pa je tako 380 smrtnih slučajeva bilo u Rumuniji i 370 u Italiji, posledice su se osetile čak i u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji. Hronična zagađenost toksičnim materijama iz uglja koja se širi sa Zapadnog Balkana uticala je, kako se u tekstu navodi i na evropsku produktivnost, sa više od 3.047 hospitalizacija i više od 1,6 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu. U samoj EU u pitanju je 1.418 hospitalizacija i preko 600.000 radnih dana.
Portal META u tekstu podseća da Srbija, kao deo Energetske zajednice, koju je EU osnovala da bi sa svojim susedima izgradila integrisano pan-evropsko tržšte energije, ima zakonsku obavezu da smanji emisiju iz svojih termoelektrana ispod nivoa definisanog Nacionalnim planom za smanjenje emisija. Taj plan treba do kraja 2027. godine da uskladi emisije iz zastarelih srpskih termoelektrana sa standardima određenim u Direktivi EU o industrijskoj emisiji.
Međutim, Srbija ni nekoliko godina nakon što je direktiva stupila na snagu, nije preduzela korake da svoje štetne emisije uskladi sa planom. U 2018. godini deset EPS-ovih termoelektrana emitovalo je 336.000, a u 2019. godini 309.500 tona sumpor dioksida – šest puta više od predviđenog godišnjeg limita NERP koji iznosi 54.000 tona. Samo termoelektrane Kostolac i Nikola Tesla (TENT), koje su deo EPS-a, emitovale su, kako prenosi portal Euraktiv Srbija, više sumpornih isparenja nego sve termoelektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno.
Teškoće Srbije da se pridržava limita određenih direktivom direktno se tiču i pristupnih pregovora Beograda sa EU, pošto su standardi propisani zakonima Unije daleko strožiji. Pored toga, velika zavisnost Srbije od uglja, a više 70% njene struje se proizvodi pomoću nekvalitetnog lignita, koči napore zemlje da se uskladi sa klimatskim ciljevim koje je EU postavila do 2030. godine.
Koordinator kampanje za ugalj i rudarstvo u EEB Rikardo Nigro upozorio je da „zagađenje vazduha ne poznaje granice i da su toksična isparenja iz srpskih termoelektrana i evropski problem“.
– Kao ovogodišnji predsedavajući Energetske zajednice i kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da obezbedi poštovanje Ugovora (EZ) i da pozove EPS na odvornost – rekao je Nigro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
