Šta rast cene bakra znači za Srbiju?

Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će do 2035. godine na tržištu nedostajati skoro trećina bakra neophodnog za normalno funkcionisanje privrede.

Kompanija Anglo Amerikan, jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija sa sedištem u Londonu, značajno je smanjila proizvodnju zbog operativnih problema i lošijeg kvaliteta bakra u svojim rudnicima u Čileu i Peruu. Ivanho Majns u Demokratskoj Republici Kongo, u kome oko 40 odsto kapitala drže kineske kompanije, ima probleme zbog nedostatka struje što usporava isporuke koncentrata na svetsko tržište, piše NIN.

Da problem bude još veći, u Peruu, koji je drugi najveći proizvođač bakra na svetu, česti su protesti i blokade puteva koji vode do rudnika Las Bambas, što periodično zaustavlja izvoz. Isto tako veliki proizvođači poput Čilea i Indonezije suočili su se sa problemima u snabdevanju, što je takođe doprinelo globalnom manjku bakra, a samim tim i do porasta njegove cene.
Takođe treba naglasiti i to da je jedan od najvećih rudnika bakra u svetu, Kobre Panama, zatvoren nakon masovnih protesta ekoloških aktivista još 2023. godine. Prestanak rada je doveo do manjka od 350.000 tona bakra godišnje na globalnom tržištu.

Cenu bakra dodatno povećavaju i prognoze snažnog rasta potražnje usled elektrifikacije i razvoja veštačke inteligencije kao i niže kamatne stope i slabiji dolar. Rastu cene je doprinela i činjenica da su američke kompanije počele ubrzano da uvoze i gomilaju zalihe bakra jer se plaše uvođenja novih, visokih tarifa na uvoz metala i komponenti.
SAD, naime, pokušavaju da smanje zavisnost od Kine, koja dominira u preradi bakra. To stvara paniku na tržištu jer ako američka administracija ograniči uvoz kineskog rafinisanog bakra, kompanije iz te zemlje ga moraju nabaviti negde drugde, što u ovom trenutku podiže cenu tog metala u američkim skladištima.

Uprkos rekordnim cenama, srednji sektor tržišta (faza topljenja i prerade) suočava se sa velikim izazovima jer su naknade topionicama pale na rekordno nizak nivo zbog rasta kineskih kapaciteta koji nadmašuje proizvodnju koncentrata. Godišnji benčmark je u januaru 2026. pao na 0 dolara po toni, dok su spot cene postale negativne, pošto Kina kontroliše polovinu globalne proizvodnje u topionicama.

Gde je tu Srbija?

Rast cena bakra svakako je vest za Srbiju s obzirom na to da je u našoj zemlji proizvodnja tog metala značajna, a rezerve na zavidnom nivou. Dobra je i za kinesku kompaniju Ziđin koja se bavi eksploatacijom i proizvodnjom bakra na našim prostorima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za NIN kaže da je bakar strateški resurs i da je, s obzirom na to, normalno da njegova cena na tržištu obara rekorde.

„S obzirom na to da se bakar proizvodi kod nas u Srbiji, to je svakako povoljna okolnost i za našu zemlju. Ziđin zbog veće cene bakra može bolje da zaradi, ali isto tako i da poveća proizvodnju. Podsećanja radi, država Srbija je manjinski vlasnik u toj kompaniji u Boru i u situaciji kada cene bakra rastu može da se poveća i dividenda koju dobijaju akcionari. Benefit za našu državu je i taj što bolji proizvodni rezultati mogu da povećaju budžetske prihode kroz rudnu rentu i poreze. Takođe, veća cena bakra na svetskom tržištu stvara uslove i za proširenje proizvodnje, a to znači i mogućnost za dodatno zapošljavanje“, navodi sagovornik NIN-a.

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije Predrag Mijatović je krajem decembra, kada je cena bakra takođe rekordno rasla, za NIN istakao da je u najboljem interesu svakog proizvođača kada skače cena metala čijom izradom se bavi.

„Isto važi i za kinesku kompaniju Ziđin koja proizvodi bakar na našim prostorima. Loše je kada rastu cene repromaterijala odnosno goriva, maziva, hemikalija i delova opreme potrebnih za proizvodnju. Zahvaljujući tome što cena bakra raste Ziđin će moći da više zaradi, a na osnovu toga i da poveća proizvodnju. Na taj način profitira i Srbija jer u tom slučaju po osnovu naplate rudne rente inkasira više novca u državnu kasu“, objašnjava ovaj sagovornik.

Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.