Cena barela nafte od 150 dolara gura nas u recesiju

Državne institucije, međunarodne finansijske institucije, ekonomisti i bankari preračunavaju svoje modele pokušavajući da shvate šta će se dešavati sa ekonomijom.

Za sada niko ne izlazi sa bilo kakvom projekcijom ne želeći da šire pesimizam ili ne želeći da šalju lažne optimističke poruke. Istina je da i ne znaju šta će biti, već samo mogu da pretpostave šta će se dešavati sa privrednim rastom i inflacijom ukoliko rat u Iranu bude trajao kraće ili duže.

Međunarodni monetarni fond poručio je samo kratko da će projekcije objaviti u svojim aprilskim ekonomskim izgledima.

Jedino je Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak odluku da zadrži ključnu kamatnu stopu na istom nivou obrazložila između ostalog i novim očekivanjima u pogledu ekonomskih kretanja u evrozoni.

ECB je korigovala procene rasta evrozone sa 1,2 odsto s kraja 2025. godina na 0,9 odsto. Takođe je smanjila za 0,1 procentni poen i projekciju rasta u sledećoj godini na 1,3 odsto, a nadokanđivanje ovog usporavanja je „gurnula“ tek za 2028. godinu.

Što se tiče inflacije, očekuje da ću u drugom kvartalu skočiti na 3,1 odsto (poslednja izmerena u februaru je 1,9 odsto), zatim da će se smanjiti u trećem kvartalu na 2,8 odsto usled pada cena energetskih sirovina, vodeći se terminskim cenama.

Inflacija hrane se projektuje da će početi da raste od kraja 2026, kako se troškovni pritisci usled skoka cena energije budu prelili na cene hrane za potrošače, pre nego što se ublaži u 2028. godini.

Za celu 2026. godinu ECB očekuje da će inflacija u evrozoni biti viša od procenjene za 0,7 procentnih poena i to pre svega zbog poskupljenja energije.

Koliko je 0,7 procentnih poena kod inflacijae u evrozoni, najbolje pokazuje podatak da je cilj ECB inflacija od dva odsto. Što znači da centralna banka očekuje za trećinu višu inflaciju od onoga što je planirano i ciljano.

Kao što smo se već više puta uverili na svojoj koži, sva pogoršanja u evropskoj ekonomiji prenose se na srpsku ekonomiju, a posebno kad se radi o inflaciji, onda je efekat pojačan.

Za sada nema zvaničnih prognoza niti procena kako bi napad na Iran i posledično poskupljenje nafte i goriva moglo da se odrazi na ekonomiju u celoj 2026. godini, a ono što svi vidimo je evrodizel od 212 dinara za litar.

Ministarstvo finansija u svom pregledu tekućih ekonomskih kretanja i dalje drži proignozu rasta od tri odsto, dok se NBS nije oglašavala od početka napada 28. februara i formalno još je pri svojim procenama iz februarskog Izveštaja o inflaciji sa će BDP porasti 3,5 odsto ove godine.

Neizvesnost je ono što muči analitičare. Rat se može naglo prekinuti, kao što može neočekivano eskalirati. Cena nafte može naglo pasti ako se dozvoli transport nafte kroz Ormuski prolaz kao što može skočiti i na 150 pa i više dolara za barel, ako se blokada i uništavanje energestskih postrojenja u Persijskom zalivu nastavi.

Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera NBS i urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) ističe da je naš najveći problem to što deluje da će ova kriza najteže pogoditi evropsku ekonomiju na koju smo mi naslonjeni.

„Dobro je da u narednom periodu izvore rasta tražimo u segmentima koji nisu toliko vezani za ovu krizu. To se pre svega odnosi na građevinarstvo, od kog zbog niske baze iz prošle godine, možemo očekivati i dvocifrene stope rasta. Zatim, poljoprivreda može biti znatno bolja, a za početak bar nismo imali mraz u martu, kao prošle godine. To će pozitivno uticati i na smanjenje inflacije kroz pad cena hrane. Usluge su još jedan generator rasta, ali naravno, ako dođe do eskalacije sukoba i krize, usluge bi bile pogođene višom inflacijom. Dobro je što ulazimo u ovo sa velikim rezervama i država je spremna da ih iskoristi da održi inflaciju pod kontrolom“, ocenjuje Nikolić.

S druge strane, industrija će biti slaba. U ovu godinu već smo ušli sa lošim prenetim efektima iz prošle godine, NIS je i dalje pod sankcijama, iako mu je produžena licenca do 17. aprila, to znači da prva četiri meseca u godini radi u vanrednim okolnostima.

„Ključno pitanje je da li se može radikalizovati kriza na Bliskom Istoku. Ja sumnjam u to i dalje verujem u zdrav razum kod ljudi koji vode velike sile i da će sprečiti da ovo dobije šire, nerazumne razmere“, nada se Nikolić.

Jedna od institucija koja redovno daje analize i projekcije ekonomskih kretanja u regionu i Srbiji je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Njihova projekcija za Srbiju, pre ove krize, bila je rast od 2,8 odsto i inflacija od 3,5 odsto, što je poboljšanje u odnosu na slabu prošlu godinu.

Međutim, u toku su nove procene i kalkulacije koje bi u obzir uzele poskupljenje nafte i energenata.

Branimir Jovanović, saradnik Instituta za početak ističe da nema sumnej da će sve ovo negativno uticati na ekonomiju Srbije.

Njegovi modeli ukazuju da bi poskupljenje nafte od 10 odsto moglo da dovede do rasta inflacije od 1,5 procentnog poena. Znači, ako je početna prognoza bila inflacija od 3,5 odsto za 2026, poskupljenje nafte za 10 dolara po barelu značilo bi inflaciju od pet odsto.

„Ako bi se nafta koja je skočila sa 70 na 100 dolara zadržala na tom nivou do kraja godine, to bi bio doprinos od 4,5 do pet procentnih poena inflaciji u Srbiji. Ako uzmemo početnu procenu da bi ona bila 3,5 odsto ove godine, sa naftom od 100 dolara cele godine, inflacija bi bila na nivou od osam, 8,5 odsto“, napominje Jovanović dodajući da je ključno pitanje koliko će ovo da traje.

Što se tiče ekonomskog rasta, Jovanović ističe da rast cene nafte od 10 dolara smanjuje rast za 0,5 procentnih poena. Ovo znači da, ako bi se zadržala cena nafte od 100 dolara do kraja godine, to bi umanjilo rast BDP-a Srbije za 1,5 procentnih poena, odnosno na nekih 1,5 odsto.

Međutim, upozorava Jovanović, ako bi nafta otišla na 150 dolara po barelu, to bi značilo recesiju za Srbiju.

On ističe da ovo nisu konačne projekcije Instituta, s obzirom da je izrada u toku i da su korekcije moguće.