SEDNICA SKUPŠTINE SRBIJEfoto BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIĆ

Energetska, a po svemu sudeći i ekonomska kriza, inflacija, rastuće kamate i geopolitička nestabilnost učinile su da se na budžet za narednu godinu obrati posebna pažnja javnosti.

Budžet je kalkulisan uz pretpostavku realnog rasta BDP-a od 2,5 odsto i prosečnom inflacijom u 2023. od 11 odsto, a deficit će iznositi 3,3 odsto BDP-a što je smanjenje sa ovogodišnjih 3,9 odsto BDP-a.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je budžet bez sumnje usaglašen sa MMF-om, a to se pre svega odnosi na makroekonomske projekcije na bazi kojih su planirani prihodi, kao i deficit od 3,3 odsto BDP-a koji predstavlja smanjenje u odnosu na ovu godinu.

„MMF se složio sa tim generalnim parametrima, ali u sadržaju budžeta ima problema. Na primer, velika izdvajanja za bezbednost, a ako govorimo i kapitalnim rashodima recimo investicije u stadione u ovakvim okolnostima su problematične. Bolje da taj novac ode u poljoprivredu za razvoj stočarstva i proizvodnju mleka“, napominje on.

Đogović ističe i rupu od 1,7 odsto BDP-a koju je napravio energetski sektor.

„Budžet je opterećen posledicama javašluka zbog postavljanja nekompetentnog kadra u EPS-u, a i Srbijagasu direktor može biti bilo ko dok država sipa neprestano“, zaključuje on.

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, ocenio je da je prihodna strana budžeta planirana realno, čak i konzervativno s obzirom na pretpostavku o inflaciji od 11 odsto u proseku.

„Može se očekivati da inflacija neće tako naglo da padne sledeće godine, već postepeno. To je dobro, jer ako inflacija bude veća od planirane, to znači i veće prihode od PDV-a. Na rashodnoj strani vidimo rak rane naših javnih finansija, a to su EPS i Srbijagas. EPS je najveći izazov i veličinom daleko prevazilazi Srbijagas. Imali smo sreće da dva meseca nismo uvozili struju pa se to odrazilo pozitivno na naš deficit platnog bilansa“, smatra Jevtović.

Prema njegovim rečima, pozitivna strana budžeta su visoki kapitalni rashodi.
„Fiskalni savet je odavno tražio da javne investicije iznose pet odsto BDP-a, a sada imamo sedam odsto. Drugo pitanje je da li nam je potreban nacionalni stadion ili bi trebalo ulagati u nešto drugo. Sa ekonomske strane mislim da je ulaganje u odbranu, a to je pre svega u namensku industriju pozitivno. Kupovaće se neke mašine i ulagaće se u kapitalne objekte, naravno uz ogradu da ta sredstva budu potrošena namenski“, ističe on dodajući da se iz budžeta ne vidi koliko će novca otići u nabavku oružja.

Jevtović smatra da je povećanje sredstava za privlačenje investicija na 200 miliona evra sledeće godine signal da naredne godine može biti više stranih direktnih investicija.

„To ukazuje i na dva procesa, da smo još čvršće integrisani u nemački ekonomski prostor i „niršoring“, odnosno skraćivanje lanaca snabdevanja i seljenja proizvodnje bliže Evropi“, ocenjuje on.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da se nastavlja netransparentno pravljenje budžeta.

„I dalje se ne zna na šta ide naš novac. Situacija se nije popravila ni za jotu u odnosu na prethodne godine.
Nastavljamo sa deficitima, a s druge strane imamo ministra finansija koji kaže da na računu država ima dve milijarde evra“.

On je komentarisao i povećanje izdvajanja za subvencije za podsticaje investicija.

„Subvencije se daju kada imate neki nedostatak u sistemu i onda tim novcem nadoknađujete taj nedostatak da bi investitori mogli da ostvare očekivane profite. Što su veće investicije, to znači da više nedostataka ima, odnosno da je lošiji poslovni ambijent.
Subvencijama se smanjuje rizik investiranja u toj zemlji. Dakle, što su veće subvencije to znači da je rizik investiranja veći“, zakljućuje Filipović.

Ekonomista Vladimir Vučković ističe da u budžetu nema velikih iznenađenja i da je dogovoren sa MMF-om.

„Povećanje plata i penzija je odmereno. Deficit se smanjuje i to je važno. Problem ostaju netransparentni rashodi i to što se i u pripremi budžeta ne vidi na šta se koje stavke odnose. Takođe i preraspodele budžeta tokom godine, a i sada je postavljen teren da se to radi i u sledećoj godini“, ocenjuje Vučković.

On dodaje da su ulaganja u kapitalne projekte sada već velika i da treba pažljivo birati prioritete.

„Voleo bih da se više daje za zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu nego za stadione“, kaže Vučković.

Petar Đukić, profesor na TMF ukazuje da tvrdnje kako imamo nikad veći rast plata, penzija ili drugih davanja iz budžeta treba staviti u kontekst inflacije.

„Imamo brkanje nominalnih i realnih veličina. Sa inflacijom od 15 odsto to nije veliki rast, a neke stavke koje su povećane na primer 10 odsto, biće manje realno nego ove godine. Inflacija nije samo uvezena, već je posledica i rasipanja novca od strane države“, zaključuje on.

On upozorava i da deficit od 3,3 odsto BDP-a može biti i veći ako dođe do rasta cena energenata sledeće godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.