U Srbiji samo 10 odsto opština i gradova ima potpuno digitalizovane procedure

„Svega 14 odsto gradova i opština strateški razmišlja o razvoju elektronskih usluga, što dokazuje i činjenica da za razvoj eUprave opštine u proseku izdvajaju svega 40.000 evra godišnje, a ako izuzmemo one najuspešnije prosečni budžet pada na 8.500 evra. Kada izostanu i ti osnovni preduslovi za razvoj, jasno je zašto se nalazimo u situaciji da samo 10 odsto gradova i opština u Srbiji ima više od 90 odsto digitalizovanih postupaka“, kazao je predsednik Saveza za eUpravu u NALED-u Željko Tomić.

Prema njegovim rečima, podaci iz istraživanja pomoći će NALED-u da do kraja leta rangira lokalne samouprave po nivou razvijenosti eUprave.

„Tako dobijeni LEI indeks poslužiće da promovišemo dobre primere sa vrha liste, ali i da putem obuka i izradom Vodiča najboljih praksi podržimo one opštine koje su zabeležile slabije rezultate“, rekao je Tomić, saopštio je NALED.

On je ukazao da je stanje infrastrukture takvo da je pretežna starost računara koji se koriste za vođenje postupaka između pet i osam godina, dok samo petina opština ima noviji hardver.

Dodao je da je upitna i bezbednost podataka koji su pohranjeni u njihovim bazama budući da polovina gradova i opština ima licence za sve programe, a 14 odsto nema licencu ni za jedan program koji koristi.

„Istraživanjem smo identifikovali bezbednosne nedostatke računarske mreže, koji ih dodatno čine ranjivim na hakerske napade. Svega desetina gradova i opština ima veb prezentacije na .gov domenu, dok nešto manje od polovine zapošljava samo jednog IT stručnjaka, a 11 odsto nema nijednog“, kazao je Tomić.

Kada je reč o njihovoj osposobljenosti za uspostavljanje i održavanje bezbednosti sistema, kako je naveo, dve trećine ističe da nijedan njihov IT ekspert u proteklih nekoliko godina nije prošao obuku na tu temu.

Tomić je rekao i da većina opština ne koristi podatke iz elektronskih procedura za bolje donošenje odluka, a 94 odsto nije uključilo građane u dizajniranje usluga i rezultat toga su postupci koji nisu prilagođeni njihovim potrebama i navikama.

„Zato je jedan od ciljeva projekta da osnažimo organizacije civilnog društva za aktivno uključivanje u razvoj eUprave u svojim zajednicama“, zakljućio je Tomić.

Raspoloživost obučenog kadra nije zadovoljavajuća ni kada je reč o službenicima koji pružaju usluge, jer je u proseku 46 službenika po lokalnoj samoupravi ovlašćeno da vodi postupke bilo na papiru ili elektronski, ali je tek svaki četvrti prošao bilo kakav vid obuke za elektronsko poslovanje, pokazalo je istraživanje NALED-a.

Istaknuto je da prostor za unapređenje postoji kada je reč o podsticanju korišćenja e-usluga i uključivanju građana u donošenje odluka.

Pre svega, nijedna opština ne stimuliše građane da više koriste elektronske procedure umanjenjem pratećih taksi ili naknada.

Takođe, 78 odsto gradova i opština nije razvilo posebnu aplikaciju za lakšu komunikaciju s građanima, ali je s druge strane, gotovo dve trećine omogućilo elektronsko postavljanje pitanja gradonačelniku ili predsedniku opštine i podnošenje zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja.

LEI indeks, čiju je izradu podržala Evropska unija, biće predstavljen u vidu interaktivne mape Srbije na sajtu www.lei.rs i ovaj inovativni alat omogućiće građanima da u svakom trenutku na osnovu objektivnih pokazatelja prate nivo razvijenosti eUprave u svojoj lokalnoj samoupravi, a donosiocima odluka da vide gde se nalaze u odnosu na druge gradove i opštine u procesu digitalizacije i šta je potrebno da unaprede.

Izradu LEI indeksa podržalo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u istraživanju su učestvovali i Republički zavod za statistiku, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Kancelarija za IT i eUpravu i Republički geodetski zavod, saopštio je NALED.