UGS Nezavisnost: Minimalnu zaradu izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom

Član Ekspertskog tima tog sindikata koji je napravio predlog nacrta, Zoran Ristić rekao je da se taj sindikat godinama zalaže da minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Smatramo da minimalna zarada treba da pokriva troškove minimalne potrošačke korpe i za to se zalažemo, već nekoliko godina. Predložili smo i da naknada za ishranu iznosi 10 odsto prosečne zarade isplaćene kod poslodavca i da ne može biti manja od 20 odsto minimalne zarade na republičkom nivou“, rekao je Ristić.

Dodao je da je predloženo da regres bude 50 odsto prosečno isplaćene zarade kod poslodavca, odnosno, ne manji od 100 odsto minimalne zarade u Srbiji.

Ekspertski tim UGS „Nezavisnost“ izradio je prvu radnu verziju predloga novog Zakona o radu uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo, čime je realizovana druga faza projekta „Sindikati i radno zakonodavstvo u Republici Srbiji“.

Taj sindikat je sačinio predlog nacrta novog Zakona o radu za koji insistira da bude sistemski i traži da se više ne donose „pobočni“ zakoni za različite oblike rada.

Predlog nacrta novog Zakona o radu urađen je, kako su rekli, kako bi sindikat bio spreman za dijalog kada država pokrene izradu novog zakona, a što bi po nekim najavama moglo biti 2025. godine.

Ristić je rekao da je predlog da novi Zakon o radu garantuje istu zaradu za isti posao, a da se to utvrđuje na osnovu radnih uslova, nivoa odgovornosti, radne sposobnosti i obrazovanja.
„Sadašnjim Zakonom o radu definisano je da se osnovna zarada definiše opštim aktom, precizirali smo da je to kolektivni ugovor ili pravilnik o radu, da poslodavac ne bi to tumačio da to može da uređuje samostalno, nekim svojim aktima“, rekao je Ristić.

Dodao je da je predloženo i da poslodavac ne može umanjivati osnovnu zaradu kroz radni učinak, kažnjavajući radnika zbog neostvarivanja radnog učinka.
U praksi je, kako je rekao, primećeno da poslodavci sami slobodno procenjuju ostvarenje radnog učinka i da se osnovna zarada umanjuje i do 50 odsto, pa je predloženo da bude garantovana.
On je rekao da poslodavac ne može, ako je potpisao kolektivni ugovor, da definiše veću osnovnu zaradu nego što je njime odeđen.

„Trenutno se kolektivnim ugovorom na nivou preduzeća dogovaraju osnovne zarade, a onda poslodavac samostalno odlučuje na koji će način definisati zaradu za svakog zaposlenog“, rekao je Ristić.

Ristić je rekao da je predložen najveći procenat uvećanja zarada za prekovremeni rad jer je uočeno da nije dovoljno 26 odsto koliko je sada predviđeno Zakonom o radu. „Smatramo da to nije dovoljno povećanje i predložili smo povećanje od 110 odsto“, rekao je Ristić.

Istakao je da je predloženo i da se smenski rad dodatno vrednuje i da uvećanje osnovne zarade za smenski rad bude 26 odsto, kao i da se posebno vrednuje rad nedeljom.

On je rekao da je predloženo i da se minuli rad vrednuje i kod prethodnih poslodavaca, kao i ranije, a ne samo kod onog kod koga radi zaposleno lice.

„Smatramo da u slučaju problema u poslovanju isplata minimalne zarade treba da bude vremenski ograničena na šest meseci, a ukoliko se isplaćuje i posle toga da je potrebno da se sa tim saglasi sindikat za dodatnih šest meseci. Nakon isteka tog perioda poslodavac ima obavezu da isplati razliku do ugovorene zarade za taj period“, rekao je Ristić.

Dodao da se kada se prekine posao, bez krivice radnika, procenat naknade treba da iznosi 75 odsto. Predloženo je, kako je rekao, da se otpremnine sa dve prosečne zarade povećaju na tri.

Broj zaposlenih koji se, kako je rekao, proglašava tehnološkim viškom sada se definiše na nivou preduzeća, što je suprotno direktivama EU, pa je predloženo da se utvrđuje samo u organizacionom delu gde je radio zaposleni. Otpremnina za proglašenje tehnološkim viškom ne može, prema njegovim rečima da bude niža od trećine prosečne republičke zarade.

Predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić rekla je da predlog nije spisak lepih želja, već su predlozi argumentovani da bi se obezbedio dostojanstven rad.

„Ne predlažemo ništa što nije argumentovano, sada skoro pola miliona ljudi radi za minimalnu zaradu. Ne predlažemo ništa što bi urušilo preduzeće i što nije standard EU, nego bolju preraspodelu stvorene vrednosti. Bogati iz svake krize izlaze još bogatiji, a siromašni još siromašniji“, rekla je Andrić.

Dodala je da postoje sudovi za radno pravo i u EU i da nema razloga da ne postoje u Srbiji gde radni sporovi traju godinama i da radnik pravdu ponekad i ne dočeka živ.

„Položaj radnika u Srbiji je loš, privreda nema granske kolektivne ugovore i sve je svedeno na borbu zaposlenog u okviru firme. Srbija je od Evropske komisije dobila lošu ocenu za Poglavlje 19 (uređuje socijalnu politiku i zapošljavanje)“, rekla je Andrić.