Dragan Subotić/Foto: Nenad Kovačević„Užice je moj rodni grad, sredina u kojoj sam napravio prve poslovne poduhvate, od koje sam mnogo naučio i od koje učim i danas“, kaže Dragan Subotić, generalni direktor Valjaonice bakra Sevojno, koga je Danas proglasio za Užičanina 2021. godine.
U sevojničkoj fabrici je 1.050 zaposlenih, a prosečna neto plata je oko 64.000 dinara dinara.
Celu karijeru Subotić je, kao diplomirani ekonomista, gradio u Valjaonici bakra, na rukovodećim pozicijama. Međutim, u oktobru 2012. godine, napustio je mesto generalnog direktora, jer se protivio poslovnoj i kadrovskoj politici tadašnjih vlasnika – inostranih investicionih fondova RC2 i Darbi.
U međuvremenu, vlasnik je postala kiparska kompanija Ist metals point Deska Nikitovića, a Subotić se, u oktobru ove godine i na velika vrata, vratio na direktorsku poziciju, na kojoj je bio 17 godina.
Kako gledate danas na taj period u Vašoj karijeri?
– Investicioni fondovi, posle izlaska Zorana Drakulića iz Holdinga, nisu se najbolje snašli u poslovnoj i kadrovskoj politici. I pored odlične ponude – zarade, bonusa i mesta predsednika Nadzornog odbora, otišao sam jer sam procenio da će preduzeće stagnirati. Nisam želeo da učestvujem u tome i da izneverim zaposlene. Pre toga, pokušavao sam nešto da promenim, ali to nije bilo moguće. Ideja je bila da promenimo vlasničku strukturu, ali „prodao“ me je jedan saradnika. Dok sam bio direktor, proizvodnja je porasla šest puta, racionalizacija broja zaposlenih je protekla bez ijedne primedbe i tužbe i korigovana je tri puta. Vrednost investicija je bila 30 miliona evra i bili smo drugi izvoznik Srbije, posle Sartida.
Pre napuštanja fabrike, godinama su Vam stizale zanimljive ponude…
– Nuđeno mi je mesto zamenika direktora Sartida, direktora Halkora, pa i ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Vojislava Koštunice, direktora Puteva Užice… Međutim, donosio sam emotivne, možda i neracionalne odluke, jer u odnosu prema Valjaonici nikada u prvi plan nisam isticao lični materijalni status.
Mnogi odlaze iz Užica. Zašto ste Vi ostali?
– To je moj rodni grad, za koji me vezuju najlepša sećanja iz detinjstva, odrastanja, prva prijateljstva, sredina u kojoj sam napravio prve poslovne poduhvate, od koje sam mnogo naučio i od koje i danas učim. Spletom okolnosti, a kasnije i znanjem, upornim radom i angažovanjem, dobio sam priliku da budem među nekoliko Užicana koji, ipak, mogu da doprinesu razvoju grada i tu priliku nisam hteo da propustim. Prvo, kroz angažovanje u fabrici, a kasnije i u sportu, trudio sam se da Užice ne bude samo usputna stanica za turiste ka Zlatiboru, Tari, Mokroj Gori, već grad o kojem će se pričati, zato što jedna od njegovih fabrika izvozi u Nemačku i Italiju, zato što je svojevremeno jedan njegov „mali“ fudbalski klub (FK Sevojno) „stao na crtu“ velikom klubu iz Lila. Od svoje vizije boljeg Užica nisam odustao, jer želim da svojim unucima sa ponosom pokažem zašto je baš Užice za mene najlepši grad.
Vratili ste se u fabriku nakon devet godina. Je li to Vaša lična i profesionalna satisfakcija?
– Vlasnik Desko Nikitović i većina članova nadzornog odbora su verovali u to da mogu da pomognem. To sam, nakon svega, doživeo kao priznanje i moralnu satisfakciju. Moja želja je da pomognem fabrici, vlasnicima, zaposlenima i njihovim porodicama. Fabrika ima veliki potencijal, ali potrebno je kadrovsko zanavljanje, poboljšanje uslova rada, još investicija, uvodjenje novih tehnologija i timski rad. Uz priznanje prethodnom menadžmentu što je preduzeće opstalo, ranijih desetak godina se, ipak, najbolje mogu opisati rečima Borislava Pekića da su to godine koje su pojeli skakavci. Želim da ostanem upamćen po tome da sam, zajedno sa Deskom Nikitovićem, saradnicima i zaposlenima, doprineo tome da Valjaonicu vratimo na put stare slave.
I, uspevate li u tome? Kako je fabrika poslovala u prošloj godini?– U godini mnogih teškoća, izazavanih pandemijom, proizvodnja je bila veća od plana. Izvezli smo 90 odsto proizvodnje. Neto profit bi trebalo da bude oko osam miliona evra, što je više nego proteklih nekoliko godina. Tržišna pozicija fabrike je najbolja u njenoj istoriji jer, trenutno, ugovaramo proizvodnju za maj i jun ove godine.
Je li bilo otpuštanja radnika?
– Nije bilo otpuštanja. Vrativši se u fabriku shvatio sam da moramo da podmladimo kadar, jer će mnogi otići u penziju, narednih pet godina. Dobar inženjer, majstor i radnik ne nastaju preko noći. Za to je potrebno od tri do pet godina. U ovoj godini primićemo pedeset do sto novih radnika. U jednom trenutku možda ćemo imati duplirane kadrove na nekim radnim mestima, kako bi stariji radnici preneli znanja i iskustva mlađima, a to je potrebno da bi se proizvodnja odvijala bez prekida.
Mnoga preduzeća očekuju podršku Vlade Srbije. Očekujete li i vi takvu podršku?
– Ne očekujem, jer to nije u nadležnosti Vlade, a mi smo privatna kompanija. Država treba da stvara dobar privredni ambijent, a bankaski sistem bi trebalo da podrži preduzeća kao što je Valjaonica bakra. I celokupna privreda bi bila jača kada bi joj bili dostupni povoljni krediti za pripremu proizvodnje i izvoza. Neprihvatljivo je da uvoznici imaju bolju poziciju od izvoznika. Mislim da to nije u redu i dugoročno to nije dobra politika.
Beograd se razvija, Srbija stagnira
„Na početku karijere, kada sam bio na raskrsnici Beograd ili Užice, moj grad mi se činio perspektivnijim za mladog čoveka i stvaranje porodice. Nažalost, unutrašnjost Srbije, pa i Užice, stagniraju i gube korak sa velikim centrima, posebno sa Beogradom, a jedan od glavnih razloga za to je što se najkreativniji kadrovi posle školovanja ne vraćaju u svoje gradove“,
Razvoj Sevojna
Ovih dana, sa gradskim rukovodstvom, dogovorili smo se da, zajedno sa Gradom, Vladom Srbije i resornim ministarstvima, podržimo izgradnju glavne saobraćajnice i kružnog toka u Sevojnu sa pasarelom, proširenje bescarinske zone, uređenje parkinga i sevojničkog potoka. Time će Sevojno dobiti novi izgled, jer to zaslužuje, kao jedno od najvažnijih i najrazvijenijih industrijskih sredina u Srbiji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
