Foto: M.P./DanasVajber grupa vojvođanskih poljoprivrednika za kratko vreme formirala je udruženje „Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije“, registrovala se u APR-u, a njihov glavni zahtev je slobodan izvoz pšenice.
Svoje zahteve predali su pre tri dana na pisarnici Ministarstva poljoprivrede, gde su ostavili i veliku korpu sa pšenicom, suncokretom i kukuruzom da bi pokazali nadležnima kakav je rod usled suše.
Ministar Nedimović, kako su potvrdili za Danas mladi poljorpivrednici, sastanak im je zakazao za utorak, 19. jula u 9 časova.
„Naš je zahtev da se dozvoli izvoz pšenice ili ako država procenjuje da joj ta roba treba, neka otkupi kompletan ovogodišnji rod po ceni do 45 dinara za kilogram. To što neki otkupljivači sada pokušavaju da nas ucenjuju sa niskom otkupnom cenom nema smisla, zna se koliko je koštala proizvodnja pšenice. Ne treba uništavati poljoprivrendika i mlade koji su ostali na selu i proizvode hranu“, kaže poljoprivrednik iz Jaše Tomića Vukašin Baćina, predsednik udruženja „Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije“.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici su ove godine prvi put u istoriji predali pšenicu u silose bez cene.
„Država je uvela zabranu izvoza naših prizvoda, samim tim je stala trgovina pšenicom. Mi smo je požnjeli, predali u skladišta i sada nemamo ni proizvod, ni novac. Nema cene ni za skladištenje, ali je prošlih godina bilo jedan odsto od vrednosti robe na mesečnom nivou“, iznosi Baćina.
On je ocenio da je suša gotovo prepolovila rod pšenice na oko 4,5 tone po hektaru, a da ostale poljoprivredne kulture izgledaju još gore.
„Glavice suncokreta su male, kukuruz je u još goroj situaciji. Prošle nedelje smo imali temperature preko 40 stepeni, pitanje je da li će i suncokret opstati“, kaže Baćina.
Naveo je da je „Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije“ formirana na vajber grupi i okupila je za kratko vreme preko 3.000 poljoprivrednika koji slično gledaju na probleme u agraru.
Među njihoviim zahtevima je da se gorivo za poljoprivedu oslobodi akcize za količine do 100 litara po hektaru, da se povećaju podsticaji u stočarstvu, zaštite domaći voćari i povrtari od nekontrolisanog uvoza, da se obezbede direktna davanja od 300 evra po hektaru i subvencija za đubrivo u minimalno iznosu od 50 procenata od cene đubriva.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
