foto-Miroslav-DragojevicVest s kraja juna koju je Danas objavio da Srbija sprema sporazume sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je obilazeći Beograd na vodi rekao da se prave ugovori sa Bangladešom i Gvatemalom o angažovanju njihovih radnika kojim se daju dugotrajne radne dozvole.
Kada su mu iz kompanije Beograd na vodi rekli da na kuli svakodnevno radi 2.500 radnika, Vučić je dodao da “Arapi traže da ih bude više, ali da radnika nemamo pa ćemo morati da uvozimo ljude”.
– Kad sam ja to rekao još 2015, smejali su mi se a sad sklapamo ugovore za zemljama poput Gvatemale da nam odatle do|u radnici. Ovde radi 2.500 ljudi, trebalo bi i više ali nema dovoljno radnika. Na Moravskom koridoru radi 3.000 i zajedno sa izgradnjom auto-puteva to je desetine hiljada ljudi.
Nemamo više radnika, nema onih koji hoće da rade. Moraćemo da uvozimo ljude. Zato je Open Balkan izuzetno važan – rekao je Vučić dodajući da na Moravskom koridoru većinom rade Indijci i Turci i da nemamo dovoljno radnika i zanatlija.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje koja izdaje radne dozvole strancima, od početka godine do kraja juna izdato je 14.557 dozvola. Više od pola 8.294 su dozvole za zapošljavanje, zatim 2.877 su dozvole za upućena lica, i 1.095 su dozvole za samozapošljavanje.
Izdato je 778 ličnih radnih dozvola i 1.477 dozvola za kretanje unutar privrednog društva. Pored toga izdate su 32 radne dozvole za usavršavanje i četiri radne dozvole za nezavisnog profesionalca. NSZ je najviše radnih dozvola izdala državljanima Kine,Turske i Rusije.
Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju ističe da je manjak radnika u građevinarstvu posledica uništavanja gra|evinskog sektora i nedostatka strategije.
– Kukamo da nemamo građevinskih radnika, a prethodno je uništena gra|evinska industrija. Ljudi su od 2000-ih morali da se prebacuju na nova radna mesta. A i uslovi rada u građevinarstvu su teški i zahtevni. Poslodavci su loše plaćali radnike i oni su krenuli da odlaze. Sad kada ih nema daju visoke plate, ali sada je kasno, ljudi su se već preorijentisali. Ne pravi se radnik od danas za sutra – ocenjuje ona.
Drugi deo problema su negativni demografski trendovi.
– Imamo smanjenje prirodnog priraštaja uz rast mortaliteta, posebno poslednje dve godine kada je 50.000 ljudi više umrlo od desetogodišnjeg proseka. Na to imamo i emigraciju o kojoj nemamo podatke, osim Eurostatovih podataka o izdatim radnim dozvolama članica EU.
Tek sada u popisu ćemo videti koliko ljudi se stvarno odselilo. Procene su da je u 2021. godini Srbija imala oko 6,9 miliona stanovnika, ali te procene ne uzimaju u obzir iseljavanje.
Verujem da će popis pokazati manje stanovnika od tih projekcija – zaključuje Bradaš dodajući da mnogo više stranaca radi u Srbiji nego što pokazuje broj izdatih dozvola, a to je pokazao i slučaj Linglonga kada je od 700 zatečenih Vijetnamaca tek manji broj imao dozvole.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
