foto BETAPHOTO/DRAGAN GOJICZbog sveukupnog teškog stanja u domaćoj poljoprivredi i ratarstvu i državnih mera koje su donete, a ne poštuju se, banatski ratari zatražili su ostavku ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković.
Kako je saopšteno iz Saveza udruženje poljoprivrednika Banata, nakon sastanka više udruženja poljoprivrednika, smena ministarke traži se zbog izostanka moratorijuma na poljoprivredne kredite, kašnjenje subvencija i činjenice da nije oslobođeno tržište, a cene poljoprivrednih proizvoda se veštački drže niskim.
„Zahtevamo ostavku ministarke poljoprivrede i razmišljamo o protestu. Izosto je moratorijum na poljoprivredne kredite koji je obećan jesenas, a ni posle šest mesci se nije desio. Mnogi poljoprivrednici su sa svojim gazdinstvima ušli u pasivni status misleći da je mera primenjiva a nije, dovedeni su u zabludu i tešku situaciju“, navode u Savezu.
Poljoprivrednici su revoltirani i najnovijom merom ministarstva poljoprivrede, uvođenjem elektronske registracije poljoprivrednih gazdinstava.
„Elektronska registracija poljoprivrednih gazdinstava je jedini način registracije i uslov je za isplatu subvencija i ostalih vrsta pomoći od ministarstva poljoprivrede, a predviđenih budžetom Republike Srbije. To je način na koji nam ministarska poljoprivrede otežava i odugovlači isplatu subvencija u ovovj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se poljoprivrednici već nalaze“, kažu u savezu poljoprivrednika Banata.
Oni upozoravaju da je od 450.000 registrovanih gazdinstava, u procesu uvođenja u elektronski registar, za bar kod predato samo 80.000 zahteva i samo toliko je gazdinstava registrovano i uzelo bar kod do sada.
„To je mala brojka, poljoprivrednici nisu edukovani na vreme i trebaće im mnogo više vremena da se to spovede. Samim tim, bez nedovršene elektronske registracije, poljoprivrednici ne mogu da ostvare subvencije“, upozoravaju Banaćani.
Oni traže reakciju nadležnih i sistemska rešenja jer ne vide kako bi drugačije srpska poljoprivreda mogla da opstane.
„Tražimo povećanje subvencija u biljnoj proizvodnji na minimum 150 evra po hektaru, uvođenje regresiranog evro-dizela u količini 60 litara po hektaru, bez akcize, i otvaranje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda i izjednačavanje cena srpskih proizvida sa Budimpeštanskom berzom, kao što je bilo u vreme ministra Saše Dragina“, poručuju iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Zahtev poljoprivrednika za oslobađanje tržišta dolazi, kažu, u trenutku kada su cene poljoprivrednih proizvoda, tačnije troškovi proizvodnje visoki dok je cena njihovih proizvoda niska.
„Odnos ulaganja i cene poljoprivrednih proizvoda je nepovoljan i neodrživ. Veštačko đubrivo je 160 dinara, nafta 200 dinara po litri, subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru niske i poljoprivrednici jednostavno ne mogu da istrpe takve poremećaje na tržištu. Cene kukuruza sada su 27 dinara za kilogram, a 28 dinara za kilogram pšenice. S obzirom na to da je Vlada Srbije prošle godine zabranila izvoz ovih proizvoda, sprečila je poljoprivrednike da zarade na ovim kulturama koje su bile 40 dinara po kilogramu. Ovaj veštački pad cena, koji organizuje vlast zajendo sa otkupljivačima, jer mi nemamo slobodno tržište, omogućava nekima da zarade. Istina je da je na svetskom tržištu pad cene kukuruza ali je njegova cena 29 evra po kilogramu, što je 33 dinara, a ne 27 dinara, kao kod nas. Pšenica je 31 evro za kilogram, a mi ovde imamo cenu pšenice od 29 dinara. Ko uzima razliku“, pitaju banatski ratari.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
