Zorana Mihajlović: Litijum kritična mineralna sirovina, potrebne su nam činjenice i javna rasprava 1foto FoNet/Ministarstvo rudarstva i energetike

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović rekla je da je litijum kritična mineralna sirovina na globalnom nivou i velika razvojna šansa za Srbiju zbog činjenice da imamo jedinstveno nalazište minerala sa dokazanim rezervama od 158 miliona tona, ali da je zbog dezinformacija, neistina i pritiska javnosti Vlada donela odluku o prekidu projekta „Jadar“.

Ona je govoreći za televiziju Insajder istakla da je protiv zabrane istraživanja litijuma u Srbiji i da se zalaže za javnu raspravu o ovoj temi, kao i da je greška što nisu urađene sve studije o proceni uticaja na životnu sredinu, već se o projektu govorilo na osnovu neistina.

„Vlada je donela odluku o ukidanju prostornog plana područja posebne namene, čime je prekinut „Jadar“. Prostorni plan područja posebne namene nije ukinut zato što nije dobar, on je urađen u skladu sa svim zakonima, standardima i kriterijumima, nego zato što je postojao pritisak javnosti da se ne radi ništa kada je u pitanju istraživanje i moguća eksploatacija litijuma. Nije bilo nikakvih ugovora sa „Rio Tintom“, da napomenem još jednom, iako se toliko pričalo o tome. Verujem da nećemo donositi nikakve zakone niti stavljati bilo kakav veto na buduća istraživanja litijuma, jer ne postoji zemlja u svetu koja bi se odrekla takvog resursa. To je kritična mineralna sirovina i ozbiljan resurs za borbu protiv klimatskih promena i energetsku tranziciju. Bez litijuma nema zelene energije, nema zelene ekonomije, nema razvoja u budućnosti u celom svetu“, izjavila je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade je rekla da je ova tema iskorišćena u predizbornoj kampanji i ponovila da ne postoji razgovori sa „Rio Tintom“ o produžetku projekta.

„Ako građani neće Rio Tinto o tome treba razgovarati, ali sam apsolutno protiv toga da se prestane sa razgovorima, istraživanjima i radom na mineralnoj sirovini. Od trenutka kada sam imenovana za ministarku rudarstva i energetike govorila sam o kritičnim mineralnim sirovinama koje postoje u Srbiji, a to su bakar, nikl, kobalt, mangan, litijum. I velika šteta bi bila da se time nikad ne bavimo, a koja kompanija i da li će raditi, o tome treba da razgovaramo, jer je više bilo laži i dezinformacija, nego što je bilo činjenica. Te neistine su korišćene za stvaranje političkog profita. Bili smo u trenutku predizborne kampanje kada svega ima više od argumenata i činjenica, ali ta tema prevazilazi političke interese“, navodi potpredsednica Vlade.

„Mislim da je velika greška što nismo sačekali studije o proceni uticaja na životnu sredinu, na šta sam pozivala od imenovanja za ministarku rudarstva i energetike u oktobru 2020. godine. Upravo su svi oni koji su kritikovali trebali da traže da se urade studije, jer je to jedini način da imamo činjenice, pa da onda odlučujemo, kao što smo se zalagali i ja i cela Vlada, jer bez validnih informacija i podataka niko ne može tačno da zna kako bi izgledala eksploatacija jadarita“, izjavila je Mihajlovićeva.

Ona je rekla da je rudarstvo razvojna šansa Srbije, ali da se zalaže za održivo, zeleno rudarstvo, sa najnovijim tehnologijama, drugačijim načinom eksploatacije i digitalizovanim rudnicima.

„Izmenama zakona o rudarstvu uveli smo mogućnost da se zaključuje investicioni sporazum, odnosno da država može sa kompanijom koja ima pravo na eksploataciono polje, što nije pravo na eksploataciju, pravi sporazume o dodatnim ulaganjima u zaštitu životne sredine, ali i o tome da se ruda ne izvozi, nego da se u Srbiji napravi kompletan lanac proizvodnje. Kada je reč o projektu „Jadar“, plan je bio da osim prerade rude, imamo i fabriku baterija i fabriku električnih vozila, a to bi značilo više od 25% uticaja na BDP godišnje. Prema procenama, tražnja za litijumom će do 2050. godine biti uvećana za 900 odsto i uverena sam da ćemo pogrešiti ako se olako odreknemo jednog tako važnog resursa“, rekla je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.