Beširi o Makronovom predlogu za formiranje Evropske političke zajednice: Srbija je primer kandidata koji se ponaša kao loš učenik

Beširi podseća da je ovakav vid dijaloga imao ograničene efekte, jer zemljama članicama AU nema obećane šargarepe, kao što je članstvo u EU.

“Nova je ideja o političkoj uniji sa zemljama koje su kandidati za članstvo ili pretenduju da budu. Poruka koja se šalje je da su zemlje, okorele u korupciji, organizovanom kriminalu, slabih ekonomija i loše infrastrukture koje kontinuirano biraju loše političke elite, potpuno nespremne da postanu punopravne članice najrazvijenijeg bloka na planeti. Makron nema nikakve zadrške da Island, konsolidovana demokratija s liberalnom ekonomijom, zasnovanom na vladavini prava, sutra postane članica Unije. On i mnogi drugi imaju problem s autoritarnim režimima, državnim lopovlukom i prosečnom platom od 300 evra, iznos jednak polovini džeparca prosečnog tinejdžera u razvijenoj EU zemlji, napominje sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima Makronov predlog je model političkog organizovanja i reakcija na neočekivano dug period zemalja Zapadnog Balkana i istočne Evrope da se reformišu. Dugo su se i mnogi nadali da članstvo u okviru bogatog i demokratskog bloka je motivacija sama po sebi da se sprovedu teške i dugotrajne reforme i novi predlog je rezultat otrežnjenja.

“EU pravi grešku najavljenim davanjem statusa kandidata Ukrajini. Jasno je da je standard građana Ukrajine duplo slabiji nego građana Srbije, da je infrastrktura dosta nerazvijena, a korupcija i organizovani kriminal značajno rasprostranjeni i pre rata. To će voditi dugoričnim razočarenjem zbog trajanja procesa priključivanja. Decenije će biti potrebne da se Ukrajina oporavi od rata kome se ne nazire kraj, a ona kreće ceo proces kroz koji Srbija prolazi već osam godina”, objašnjava Beširi.

Prema njegovim rečima, sve zemlje kandidati i oni potencijalni koji bi bili deo te političke zajednice, na različitom nivou su razvijenosti, ali je svima zajedničko da su slabe države. Ako Srbija deset godina od kandidature nije ni na pola puta, Ukrajina još nije počela.

Druga škola mišljenja je da se reforme bolje sprovode kada se nalazite pod kišobranom EU. To je tačno ukoliko u zemlji kandidatu postoji društveni konsenzus za članstvom i dovoljno sredstava i ljudskih kapaciteta da se reforme sprovedu.

“Srbija je primer kandidata koji se ponaša kao loš učenik. Deset godina ubedljive vlasti SNS-a i predsednika Vučića i potpune kontrole nad polugama moći nije značajno približilo Srbiju članstvu. Vidljivo je odsustvo političkog konsenzusa, ali i nazadovanje u određenim poljima, pre svega u slobodi medija i nezavisnosti institucija. Ipak, bolje je imati lidere za stolom i redovno komunicirati u okviru političkog dijaloga, jer je tad veća verovatnoća da dojuče zaraćene strane neće ponovo ući u oružane sukobe”, objašnjava za Danas direktor Instituta za evropske poslove.

Napominje da nova politička zajednica izgleda da prvenstveno želi da očuva mir u Evropi, jer je ruska agresija u Ukrajini podsetila ušuškane demokratije da mir nije garancija i da ga granice ne garantuju.