Foto: FoNet/Aleksandar LevajkovićDuško Vujošević, kandidat SDS za gradonačelnika Beograda pozvao je tokom vikenda predsednika SSP, Dragana Đilasa da organizuje sastanak sa svim opozicionim liderima, a ne samo sa onima koje on smatra svojim adekvatnim sledbenicima, na kojem će se dogovoriti zajednička strategija nastupa na izborima.
Iz SSP odgovaraju da sve parlamentarne demokratske stranke već izuzetno dobro sarađuju, dok politički analitičari ističu da lider SSP nije pogodan da bude inicijator, ili moderator opozicionog dijaloga.
„Građani su svesni da sve parlamentarne demokratske stranke izuzetno dobro sarađuju i da je naš tenutni fokus na borbi za smanjenje nasilja u društvu, odnosno na ispunjenju zahteva protesta, jer će se školska godina za 30 dana nastaviti na istom mestu gde je prekinuta – bez ikakvih promena. A to može imati strašne posledice“, ističe u pisanoj izjavi Marinika Tepić, poslanica SSP i šefica poslaničkog kluba Pravac Evropa.
Ona dodaje da su priču o izborima, koje Vučić stalno najavljuje, ali ne sme da ih raspiše, definisali „u zahtevom EU i OEBS-u i u kome se traži da urade nešto na ispunjenju preporuka koje su oni sami dali.
„U ovom pismo koje smo zajedno uputili mi iz Stranke slobode i pravde sa Pokretom slobodnih građana i Zeleno-levim frontom, Ne davimo Beograd, od evropskoh institucija tražimo da se dodatno angažuju u sprovođenju preporuka koje su dali u cilju demokratizacije Srbije“, navodi Tepićeva i dodaje da su pismo upućeno Generalnom direktoratu Evropske službe za spoljne poslove, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimiru Bilčiku, zameniku pomoćnika sekretara u Stejt departmentu SAD Gabrijelu Eskobaru, ambasadorima EU i SAD u Srbiji, kao i šefovima misije OEBS-a i Saveta Evrope u Srbiji Janu Bratu i Tobijasu Flesenkemperu, potpisali poslanička grupa Pravac Evropa – Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret i Sindikat Sloga, kao i poslanička grupa Zeleno-levi fron – Ne davimo Beograd.
Svi sagovornici Danasa slažu se da je potrebna saradnja opozicionih stranaka na svrgavanju nedemokatskog režima Aleksandra Vučića, ali ne preciziraju u kom pravcu bi trebalo da ide ukrupnjavanje, na kojim principima i na kojim zajedničkim tačkama bi trebalo da se nađu opozicione stranke.
„Verujem u Duškovu dobronamernost, ali se u ovoj stvari ne slažem sa Duletom Vujoševićem. Tačno je da je potreban ne samo dijalog nego verovatno i ukrupnjavanje opozicionih stranaka, ali mislim da iz više razloga lider SSP nije pogodan kao inicijator ili moderator tog dijaloga“, ističe Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli.
Štaviše, kako kaže urednik NSPM, Đilas je verovatno jedna od većih prepreka da tog ujedinjavanja dođe.
“ Čak i da ne idemo u prošlost, niti da problematizujemo ovu sumnjivu frazu o „najvećoj opozicionoj stranci“, dovoljno je samo da pogledamo njegove sukobe sa Narodnom strankom, polemiku sa Obradovićem, ili ovo sada sa Vujoševićem, da bi bilo jasno koliko je Đilas nepogodan za tu posredničku ulogu“, napominje Vukadinović.
Dragomir Anđelković, politički analitičar, međutim , smatra da opozicione stranke i njihovi lideri, na temelju ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja, svakako treba da intenziviraju saradnju, ali ne u cilju dogovora o zajedničkom nastupu na izborima, kao što predlaže Vujošević.
„Dok god režim ne ispuni zahteve koje su na protestima definisali građani, tema može da bude samo jedna, a to je model pritiska na njega kako bi bio prinuđen da popusti. Ići na izbore pod postojećim uslovima predstavlja bacanje pojasa za spasavanje Vučiću koji je uplašen od potencijalnog jačanja protesta u septembru i njihovog prerastanja u sveopšti građanski, gandijevski otpor, što bi moglo da dovede do blokade mnogih segmenata autoritarnog sistema“, napominje Anđelković
Što se tiče iniciranja održavanja sastanka opozicionih lidera radi dinamiziranja njihove saradnje, kako kaže Danasov sagovornik, nije nužno da taj posao bude isključivo na Stranci slobode i pravde i njenom predsedniku Đilasu, kao što je predložio Duško Vujošević.
„Opoziciju čini niz subjekata među kojima se niko ne izdvaja tolikom svojom snagom da bi mogao da bude okarakterisan kao njen noseći stub. Stoga, svi tu imaju odgovornost za ono što će se dešavati u narednom periodu, odnosno šansu da delovanjem koje će pozitivno vrednovati opoziciono nastrojeni građani, poboljšaju svoju poziciju. Konačno, od toga ko je malo jači ili slabiji, pa i da li se radi o parlamentarnim ili vanparlamentarnim strankama, mnogo je važnije da li su one istinska ili lažna opozicija“, navodi Anđelković.
On smatra da je tu vododelnica odnosa prema Vučiću.
“ Teško da je neko istinska opozicija ako svojim delovanjem njemu, ma na koji način pomaže. Jasno razlučiti ko u tom svetlu postupa na (ne)odgovarajući način i pravilno se postaviti prema njemu, ima mnogo veći značaj od licitiranja oko toga ko je dužan da pozove na novi vid okupljanja opozicije“, zaključuje politički analitičar..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
